Mali: ERP osnova za dalji ekonomski rast Srbije

Srbija i druge države koje žele da se priključe EU moraju da ispune određene političke i ekonomske kriterijume, kaže šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici. Ocenjuje da Srbija ide u dobrom smeru, da su reforme postavljene dobro i da su imale pozitivan uticaj. Siniša Mali najavio je izradu novog, petog ciklusa Programa ekonomskih reformi (ERP) za period od 2019. do 2021. godine u okviru procesa evropski semestar "Lajt".

Ministar finansija Siniša Mali je na uvodnom sastanku za izradu Programa ekonomskih reformi 2019-2021, kojem je prisustvovao i šef Delegacije EU Sem Fabrici, rekao da ERP predstavlja najvažniji strateški dokument Vlade u ekonomskom dijalogu sa EK i državama članicama EU, sa ciljem usklađivanja ekonomskih politika unutar Srbije, regiona i sa državama članicama Unije.

Kako je objasnio, ceo proces izrade ERP-a biće usklađen sa izradom fiskalne strategije i budžeta Srbije za 2019. godinu imajući u vidu da je poseban deo Programa posvećen finansiranju strukturnih reformi, koje su predstavljene u ovom dokumentu.

"Veoma je važno da u uslovima fiskalne konsolidacije pažljivo izaberemo prioritetne strukturne reforme i obezbedimo dovoljno sredstava za njihovo finansiranje iz svih raspoloživih izvora", rekao je ministar, koji je i nacionalni koordinator za Program.

Mali je podsetio da je Vlada Srbije dogovorila sa MMF-om novi makroekonomski program i program strukturnih reformi, koji je podržan Instrumentom politike kordinacije za period od avgusta 2018. do januara 2021. godine, a koji je u potpunosti usklađen sa ERP-om i predstavlja njegovu važnu podlogu.

Naveo je da je cilj oba programa jačanje osnova za zdrav ekonomski rast kroz rešavanje ključnih ekonomskih izazova i politike koja će obezbediti makroekonomsku stabilnost, kroz fiskalnu održivost, veću otpornost finansijskog sektora i unapređenje konkurentnosti privrede.

"Očekivani rast BDP-a 4,2 odsto"

Mali je rekao da je nakon ostvarenog rasta BDP-a u prvoj polovini godine od 4,9 odsto, očekivani rast BDP-a u celoj 2018. revidiran sa 3,5 odsto na 4,2 odsto, da je stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu ove godine iznosila 11,9 odsto, odnosno da je više nego dvostruko manja nego 2012. godine, kada je bila iznad 25 odsto.

"U prvoj polovini 2018. godine, ukupan priliv stranih direktnih investicija iznosio je 1,4 milijarde evra, što je za 15,6 odsto više nego u prvoj polovini prošle godine", rekao je ministar i podsetio da su u prvih sedam meseci ove godine zabeleženi i dobri fiskalni rezultati.

Kako je naveo, u periodu januar-jul ostvaren je suficit republičkog budžeta u iznosu od 49,1 milijardu dinara, dok je na nivou opšte države u prvih sedam meseci ostvaren fiskalni suficit u iznosu od 50,6 milijardi dinara.

Mali je, međutim, dodao i da su "dalji napori u implementaciji strukturnih i institucionalnih reformi neophodni da bi Srbija nastavila očuvanje fiskalne stabilnosti".

Podsetio je da učešće u evropskom semestru "Lajt" predstavlja deo napora Republike Srbije na putu ka punopravnom članstvu u EU i uključenju u proces evropskog semestra koordinacije ekonomskih politika u EU, o čemu će se sa Evropskom komisijom razgovarati u okviru pregovaračkog poglavlja 17, koje se odnosi na ekonomsku i monetarnu politiku.

"Zbog toga je veoma važno da dalje razvijamo nacionalne kapacitete u ovoj oblasti. Imajući u vidu da je Pregovaračka pozicija za poglavlje 17 dostavljena Evropskoj komisiji u martu 2018. godine, nadamo se skorijem otvaranju pregovora u ovoj oblasti", rekao je Mali.

Rast su najviše pogurale građevina i poljoprivreda. Među starim gubitašima, mnogi su stali na noge, kao pančevačka "Petrohemija" koja je prethodnu godinu završila sa dobitkom većim od 40 miliona dinara. Među pet najprofitabilnijih su i "Nis Novi Sad", "Srbijagas", "Telekom Srbija", pirotski "Tigar".  

"Najveći neto gubitak je iskazala 'Farmakom rudnik LECE' u Šapcu, najveći ukupan gubitak je iskazalo Javno preduzeće 'Srbijagas' u Novom Sadu, a i dalje je u našoj zemlji najveća kompanija Javno preduzeće 'Elektro privreda Srbije'", kaže Ružica Stamenković iz Agencije za privredne registre.

Među 100 najboljih je sedam javnih preduzeća. Neprivatizovanih do kraja godine biće manje od 95, veruju u Vladi. Okončava se privatizacija RTB-a, u oktobru kreće prodaja Luke Novi Sad i Valjevske pivare, a sutra se otvara ponuda za PKB.  

"Ukoliko jeste u skladu sa pozivom i u skladu sa kriterijumima koje je Ministartsvo privrede propisalo, ponuda može da se okvalifikuje kao dobra i može da se proglasi kupac, ukoliko to ne stoji, ona će biti odbačena", napominje državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović. 

Da li je jedina ponuda za PKB stigla od El Dahre kako se spekuliše u medijima, nije želeo da odgovori. Ko god to bio, moraće da zadrži svih 1.700 zaposlenih. Uslov je i da je budući vlasnik najmanje deset godina u branši i da je imao prihod od najmanje 400 miliona evra prošle godine.  

broj komentara 2 pošalji komentar
(sreda, 12. sep 2018, 21:25)
anonymous [neregistrovani]

boljitak

Treba biti optimista ,ako nas ohrabljuju i inostrani stručnjaci valjda to znači da će stvarno biti bolje.

(sreda, 12. sep 2018, 12:58)
anonymous [neregistrovani]

slika

Učiniti sve kako bi se ti veoma važni procesi, za normalno funkcionisanje države, što pre ostvarili, i Srbija preraste u red modernih, ekonomsko razvijenih država Evrope.