Kreditima do veće energetske efikasnosti zgrada

Da li će novac i krediti za zelenu ekonomiju dovesti kućne budžete na zelenu granu? Ne odmah, ali uz manje kućne račune za grejanje i hlađenje postepeno da.

Ipak i krediti za tu namenu koštaju jer je kamata nešto ispod 11 odsto, ali sa mogućnošću povraćaja od 15 odsto do 20 procenata. Reč je o dinarskim kreditima za koje nije potrebno učešće, za razliku od indeksiranih u evrima za koje je potrebno učešće od 30 odsto.

"Bankarski sistem i makroekonomska situacija u Srbiji je stabilna i to građani treba da iskoriste jer ulaganje u opremu koja štedi energiju štedi i novac. Građevinski sektor je snažan podstrek za dalja ulaganja. Do sada smo u zelenu ekonomiju plasirali 982 miliona evra u 200 projekata. Osim umanjenja računa smanjuje se i emitovanje štetnih gasova, to će podstaći i prodaju domaće industrije koja ima sertifikovane proizvode", kaže Feza Tan, predsednik Izvršnog odbora Unikredit banke.

Nove zgrade moraju da imaju energetski pasoš i tu se potrošnja i isporučena energija naplaćuje po utrošku. Motiv za energetski štedljive objekte imaju i vlasnici kuće.

Problem je kod starijih zgrada sa parnim grejanjem gde zamena stolarije ne umanjuje račune za infostan.

Stručnjaci kažu da propis o uvođenju zasebnog merenja utroška u Beogradu postoji deceniju i da bi njegovo razdvajanje motivisalo ljude da uđu u rekonstrukciju fasada.

"Što se tiče merenja u zgradi, naravno skupština stanara mora da nastupi kao pravno lice i da definiše na koji način će se izvesti i sami radovi i na koji način će se meriti višak energije i na koji način će se plaćati, da li po utrošku ili po kvadraturi", rekao je Aleksandar Popović iz Privredne komore Srbije.

Najavljeno povećanje penzija i plata u javnom sektoru sigurno će relaksirati kućne budžete, ali ako bi se novac uložio u bolju energetsku efikasnost objekata, uštede bi, prema nekim proračunima, mogle da budu i do 50 procenata.