Kolika će biti šteta zbog zaraženih bresaka?

Insekt koji u Podunavlju nazivaju voćarskim rivašem poprilično je nepoznat i stručnjacima. Znaju da se hrani breskvinim sokom, ali se ubodi na samom plodu ne vide dok se ne pojave trulež i larve. Zato je oštećeno voće i promaklo kontrolorima.

"Ovakve situacije se dešavaju, dešavaju se posebno u godinama kakva jeste 2018. Godina sa puno kišnih dana, posebno u julu u periodu sazrevanja i branja plodova gde su mere borbe morale malo da ustuknu, jednostavno nisu mogle da se sprovedu na adekvatan način", kaže direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević. 

Voćari u Podunavlju prvi put su pesticidima prskali breskve još u februaru. Zbog velikog broja kišnih dana, češće nego obično. Na pojedinim plantažama uspeli su da očuvaju plod, ali zbog zaraze mnogi neće uspeti ni da povrate uloženo. 

Radomir Radosavljević, proizvođač iz Udovica, kaže da je opet bilo bube, da su bile kiše, breskve se kvare, 30 odsto se baca, možda i 40.

"Sezona se već približava kraju, tako da nije nešto mnogo robe ni ostalo, još malo po komorama, šta da radimo, to je viša sila, tu mi ne odlučujemo ništa", kaže Aleksandar Nikolić, proizvođač iz Udovica.

Na oko šest hiljada hektara ubrano je oko 70.000 tona bresaka i gotovo sve se prodaje u inostranstvu. A samo jedna gajba sa zaraženim voćem dovoljna je da se vrati čitav kontingent.

"Privremeno je obustavljen izvoz iz jednog prostog razloga, samo da vidimo odakle potiče, ta da tako kažem, kvarljivost robe. Suština je u velikom kišnom periodu, nije to situacija samo sa Srbijom, nego i sa drugim zemljama", kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Sve što se vrati sa granice proverava ponovo fitosanitarna inspekcija, i u zavisnosti od rezultata, ide na uništavanje ili industrijsku preradu.