Koji sektori su najizloženiji pretnjama od pranja novca?

Na osnovu analize krivičnih dela koja prethode krivičnom delu pranja novca (takozvana "predikatna" krivična dela), zatim analiza pregleda prekograničnih pretnji, sveukupna procena pretnji od pranja novca u Srbiji je – "srednja", sa tendencijom "bez promene", navodi se u Nacionalnoj proceni rizika.

Kao "srednja" je ocenjena i nacionalna ranjivost od pranja novca na osnovu analize sposobnosti države da se odbrani od pranja novca i analize sektorske ranjivosti.

Prema zaključcima stručnjaka, prethodna predikatna krivična dela koja se svrstavaju u red visokog stepena pretnji za pranje novca su: poreska krivična dela, zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba službenog položaja i neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. 

Najveći broj ovih krivičnih dela izvršen je na teritoriji Srbije, a znatno manji broj u inostranstvu, zbog čega je pretnja od njihovog izvršenja i u narednom periodu procenjena kao visoka.

Pretnju srednjeg stepena za pranje novca predstavljaju krivična dela kao što su nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, teška krađa, razbojništvo, prevara, iznuda, nedozvoljena trgovina, krivična dela u vezi sa korupcijom (primanje mita, davanje mita i trgovina uticajem). 

Ta krivična dela se dominantno vrše radi pribavljanja imovinske koristi, zaključili su stručnjaci napominjući da se ostala krivična dela mogu svrstati u krivična dela niskog stepena pretnje od pranja novca.

Nekretnine su najizloženije pretnji od pranja novca, jer se trend plasiranja "prljavog" novca najčešće odvija kroz investiranje u izgradnju stambeno-poslovnih objekata i u kupovinu nepokretnosti.

Pretnja od pranja novca u tom sektoru naročito je izražena kod fizičkih lica – investitora u izgradnju nekretnina, koji te nepokretnosti potom prodaju i na taj način prikrivaju nezakonito poreklo uloženih sredstava.

Kod menjačnica je prisutan srednje visok nivo pretnje od pranja novca, jer se u Srbiji još uvek veliki obim plaćanja obavlja u gotovini, a to ima za posledicu česte konverzije efektivnog stranog novca u dinar i obrnuto.

Kazina su, kako se navodi, izložena pretnji od pranja novca, jer predstavljaju aktivan "keš" sektor u kome se i uplate igrača i isplate dobitaka obavljaju skoro isključivo u gotovini. Takođe, tu postoji mogućnost razmene čipova između igrača, a analize pokazuju da su kazina posebno atraktivna osobama koje su bliske ili pripadaju kriminalnom miljeu.

Srednje visokoj pretnji od pranja novca izložen je i sektor računovođa. Naime, privredna društva koja su bila uključena u pranje novca koristila su usluge računovodstvenih agencija kako bi radnjama izvršenja krivičnog dela dali privid legalnih poslovnih aktivnosti. 

To je naročito izraženo u slučajevima pranja novca kod kojih su predmet pranja bili prihodi iz poreskih krivičnih dela. 

Krivično gonjenje zbog pranja novca 

Na osnovu podataka iz krivičnih postupaka vođenih zbog prethodnog krivičnog dela i krivičnog dela pranja novca, utvrđeno je da je 55,3 odsto okrivljenih krivično gonjeno zbog pranja novca za sebe, dok je 44,7 odsto okvrivljenih krivično gonjeno zbog pranja novca za drugoga. 

Od ukupnog broja procesuiranih lica zbog izvršenja predikatnih i krivičnog dela pranje novca, tek jednu četvrtinu su činili pripadnici organizovanih kriminalnih grupa, odnosno 24,61 procenata.

Na osnovu analiziranih podataka iz procesuiranih predmeta prema obliku organizovanja, najviše "prljavog novca" je prošlo preko privrednih subjekata u formi društva sa ograničenom odgovornošću, dok su najugroženjija mala privredna društva za koje je pretnja od pranja novca daleko veća nego kod drugih oblika organizovanja.

Jedan od zaključaka iz procene rizika pokazuje da rastuću pretnju u pogledu pranja novca predstavljaju krivična dela visokotehnološkog kriminala, a posebno poslovna prevara elektronskom poštom (BEC – Business E-mail Compromice).

Na izradi ove procene učestvovalo je ukupno 154 predstavnika, od čega 124 predstavnika državnog sektora, među kojima su tužioci i pripadnici Uprave za sprečavanje pranja novca i resornih ministarstava, kao i 30 predstavnika privatnog sektora (obveznika, udruženja, komore). 

Procena je izrađena po metodologiji Svetske banke, na osnovu analiza izvršenih i procesuiranih krivičnih dela od 2013. do 2017. godine.