Kupinari nezadovoljni, ne isplati se unajmiti berače

Iako su čitave godine radili i ulagali u zasade kupina, sada jedino mogu da gledaju kako ovogodišnji rod propada, ili da upute poziv poput Mališe Nešića iz sela Podgorac: "Ko hoće da bere neka dođe slobodno, niko ne brani. Neka beru, neka nose."

"Pod jedan, niko ne otkupljuje kupine, a pod dva - ako i otkupljuju drugu klasu plaćaju od 15 do 17 dinara po kilogramu", ističe Branislav Rajković iz tog sela.

Hladnjačari ne otkupljuju čačansku bestrnu kupinu, a ona čini 90 odsto svih zasada. Ostalo je sorta loh nes, koja ima nešto višu cenu.

"Cena nije neka, ali nemam gde, moram da predam. Četrdeset dinara po kilogramu ako nije buđava, skapala, da nije previše mekana", objašnjava Slobodan Janković.

Ovo je treća godina zaredom kako je otkupna cena kupina izuzetno niska.

"Tako da je sama proizvodnja kupina ugrožena, iako je podignuto tridesetak procenata novih zasada, ove godine je kraj porizvodnje kupine u ražanjskom kraju, jer će više od 50 odsto zasada biti iskrčeno", naveo je Zoran Stojanović iz Udruženja voćara Ražanj.

I pored problema proizvođača, tradicionalni Dani kupine u Ražnju su održani, sa stručnim predavanjima, izložbom mehanizacije i gotovih proizvoda.

Dejan Stambolić jedini se u ražanjskom kraju bavi preradom kupina. Godišnje sa sopstvenih plantaža prerađuje oko šest tona ovog voća u traženo kupinovo vino, sok i slatko.

"Može da se živi bolje nego da dajem voće kao sirovinu. Uložim 300 do 400 evra za održavanje kupina godišnje, a zaradim oko milion dinara", ističe Dejan.

Sa proizvodnjom koja čini 70 odsto evropske, odnosno 17 odsto ukupne svetske proizvodnje kupina, Srbija je četvrta zemlja u svetu po proizvodnji ovog voća.