Sezona potrage za "zlatnom gljivom" u "Zasavici"

U rezervatu "Zasavica", staništu brojnih prirodnih retkosti pod zaštitom države, na više od 1.800 hektara caruju četiri vrste crnog i jedna belog tartufa – jedinstvenog prirodnog blaga koje se veštački teško može gajiti. Rastu u simbiozi sa topolom, hrastom i jasenom, a da ih lovci pronađu u zemlji, pomaže im lagoto romanjolo keruša Maza, ljubimica rezervata.

"Treba posebna obuka, treba dosta rada. Inače, kuče ima osobine tragača tartufa, ali mu se mora pomoći, mora se raditi sa njim. On na osnovu mirisa pokaže gde je tartuf, a mi dalje odradimo, pomažemo mu ako je duboko", objašnjava Zoran Nedić, šef čuvarske službe u Rezervatu prirode "Zasavica".

Pretpostavlja se da jedinstvene vrste tartufa ovde rastu hiljadama godina, ali je lov na njih počeo nedavno. Cena kilograma crnog je oko 300 evra, dok je beli tartuf pet puta skuplji.

"Tražimo tartufe samo u naučne svrhe i zabranjujemo istraživačima da tartufe skupljaju u rezervatu zato što su oni deo prirodnog ambijenta i njih treba da skupljaju i jedu životinje koje se njima hrane i da to bude u skladu sa prirodom", ističe upravnik rezervata Slobodan Simić.

Prvo jelo od crnog tartufa napravljeno je davne 1815. godine u Beču. U rezervatu "Zasavica", osim u naučne svrhe, koristi se kao začin za gulaš – omiljeno jelo u ovdašnjem restoranu.

U "Zasavici" prave i tartuf lozu u rakiji od tamjanike, luksuzan proizvod za koji, kao i za sir od magarećeg mleka, vlada veliko interesovanje.

"Rakija je od 20 gradi jačine i tartuf stavljamo dva ovakva u bočicu koji stoje nekih mesec dana, može i duže", navodi rendžer Dušan Novaković.

Promet ove ekskluzivne pečurke, koja se često krijumčari, strogo se kontroliše na tržištu. U svetskim restoranima zbog cene dostupna je džet-setu, a u "Zasavici" svim posetiocima, kojih je oko 40.000 godišnje.