"Osnovni cilj je da zadržimo radnike PKB-a"

Na prodaju ide 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta dok oko 4.500 hektara građevinskog zemljišta treba da ostane u vlasništvu države, kaže za Tanjug predsednik Samostalnog sindikata PKB-a Milisav Đorđević.

Đorđević napominje da je umesto prodaje PKB-a bolje primeniti model strateškog partnerstva, ali da ako do prodaje ipak dođe, osnovni cilj je zadržati radnike.

"Nama je prvenstveno cilj da nastavimo da radimo kod novog poslodavca ako dođe do privatizacije. Imamo obećanje Ministarstva privrede da će nam pomoći da ostvarimo to pravo", kaže Đorđević.

Objašnjava da Sindikat nema novu procenu vrednosti PKB-a, ali da prema ranijoj proceni vrednost dela koji se prodaje, je oko 300 miliona evra.

Ni pre dve godine, kada je Grad Beograd oglasio prodaju nije bilo kupca, pa Đorđević kaže, "iskreno, voleli bi da se to ni danas ne desi".

Svoju želju pravda tvrdnjama da je PKB poljoprivredni dragulj Srbije koji u godinama koje slede, uz strateškog partnera, može doneti veliki profit.

Dugovanja koja ima preduzeće mogu se izmiriti, smatra, prodajom dela građevinskog zemljišta PKB-a, a objašnjava da upravo kod Pupinovog mosta leže hektari zemljišta koji bi mogli da budu upotrebljeni u tu namenu.

"Kod Pupinovog mosta hektar zemljišta vredi mnogo više nego što mi dajemo danas imovinu PKB", ističe Đorđević.

Objašnjava da je ideja da kad dođe novi gazda, svi radnici budu isplaćeni u jednom danu, a da se dugovanja i obaveze PKB-a namire iz prodaje.

Prema poslednjim dostupnim podacima, protekle četiri godine, dugovanja su porasla za 20 miliona evra, objašnjava Đorđević i dodaje da stočni fond sada čini između 16 i 17.000 grla.

Inače, PKB ima i veoma bitan resurs, 70 kilometara kanalske mreže iz koje se delimično navodnjavaju parcele PKB-a koje su u procesu komasacije spojene pa na nekim delovima imaju površinu i od po 300 hektara.

Na kraju prošle godine dug PKB-a iznosio je oko 80 miliona evra, a da bi nekadašnji gigant ponovo stao na noge potrebna je investicija od najmanje 100 miliona evra, procena je države.

Posle najave tendera za privatizaciju PKB-a, ekonomisti su za Tanjug dali suprotna mišljenja o tome kakva treba da bude sudbina PKB-a.

Jedni su mišljenja da bi posle privatizacije, većinsko vlasništvo trebalo da bude potpuno u rukama privatnika, dok su drugi upozorili da bi najveća greška bila da se PKB privatizuje, bilo prodajom kapitala ili prodajom imovine.