Kome odgovara lizing?

Pre deset godina tržište lizinga u Srbiji vredelo je više od milijardu evra, a onda je ekonomska kriza desetkovala taj biznis. Tržište ponovo raste i već je dostiglo oko pola milijarde evra. Ko koristi lizing pozajmice i u koje svrhe?

Celu lepezu investiranja, štednju, akcionarstvo, lizing posle ekonomske krize preživeli su samo bankarski krediti. Ipak, niske kamate, niska inflacija i zamah investicija ponovo su podstakli taj način zaduživanja.

Za azerbejdžansku firmu "Azvirt", koja u Srbiji gradi železničke i putne pravce, lizing je najpovoljniji vid zaduživanje.

"Mi koristimo operativni lizing jer su kamate svega oko dva odsto, što je povoljnije od kredita. Kupili smo na taj način dizalice, bušilice pomoću kojih probijamo tunele i to je povoljniji način finansiranja nego u ostalim zemljama gde radimo. Posle isteka lizinga uzimamo nove mašine, a stare vraćamo", objašnjava Mihail Pakataev iz "Azvirta".

Pre ekonomske krize na lizing su se u Srbiji kupovali uglavnom automobili i kamioni. Godine 2008. bez poreza taj nivo je bio 822 miliona evra, samo dve godine kasnije pao je na 239 miliona. Posle laganog rasta taj biznis je prošle godine dostigao 425 miliona evra.

Uslov za lizing je i kasko osiguranje, a sve ostalo je jednostavnije od klasičnih kredita.

"Ostali troškovi ulaze u nešto što se zove efektivna kamatna stopa kao i kod bankarskih kredita, tako da klijent može da sagleda koliko ga košta, šta plaća i nema odstupanja. Ostali benefiti su pre svega fleksibilnost i brzina – lakše ćete ga dobiti i nema ostalih sredstava obezbeđenja", ističe Bojan Vračević, predsednik S lizinga i Udruženja Lizing usluga.

Kod operativnog lizinga posle roka korišćenja vraćate mašinu ili automobil dok kod finansijskog možete da nastavite sa otplatom. Bilo kako bilo, to je dobar znak jer je uhvaćen rastući trend.

"Učešće bankarskog sektora u ukupnoj finansijskoj industriji je tradicionalno kod nas oko 95 posto. A dobro je ponuditi u toj lepezi i neke druge vidove finansiranja. Pogotovo tih projekata koji su u vezi sa realnim investicijama. A realne investicije su mašine, oprema i tu je, čini se, do sada nedostajao ovaj vid finansiranja", ističe profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubješić.

Srbiji su potrebne investicije od tri do pet milijardi evra godišnje, ili najmanje 23 odsto bruto domaćeg proizvoda. To će, prema najavama stranih i domaćih investitora, ove godine biti dostignuto.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.