Šta koči građane da ostvare pravo na besplatne kilovate?

Primaoci novčane socijalne pomoći i dečjeg dodatka olakšice za struju mogu dobiti automatski, ali ih ne koriste svi. U Nišu, recimo, od 8.300 korisnika to pravo ostvari tek polovina njih, a negde i mnogo manje.

"Neproporcionalnost je razlog, veliki broj naših korisnika je iz nelegalnih naselja, romskih naselja posebno, tako da oni nemaju ni registrovano brojilo", kaže Zoran Jović, direktor Centra za socijalni rad "Sveti Sava" u Nišu.

I druga domaćinstva u zavisnosti od broja članova i prihoda mogu računati na popuste za struju.

Za jednočlano domaćinstvo granica je prihod do 14.116,35 dinara, sa dva i tri člana do 20.553,09 dinara, za porodice sa četiri i pet članova do 26.985,61 dinar, sa šest i više članova do 33.935,92 dinara.

"Inače građani mogu da ostvare to svoje pravo tako što podnose zahtev, odnosno obrazac koji se uzima na pultu naše opštine i to podnesu ispunjeno na pisarnicu", kaže Jelena Milanović, pomoćnica gradonačelnika za društvene delatnosti u Kruševcu.

Najsiromašniji građani mogu dobiti besplatno do 250 kilovat-sati struje mesečno, što nekima pokrije celu potrošnju. Ali ako tu količinu premaše šest i po puta, za taj mesec popusta nema.

Olakšice nekada uslovljava i kvadratura stana, a problem je i što građani nisu dovoljno upoznati sa čitavom procedurom.

EPS-ova lista energetski zaštićenih kupaca menja se svakog meseca.

"EPS dobija od nadležnih službi iz lokalnih samouprava spiskove energetski zaštićenih kupaca i sa ostvarenim nivoom prava koja su oni dobili, rešenjem određenih službi. EPS te spiskove primenjuje prilikom obračuna i na osnovu toga se kupcima odobrava popust u računu za struju", objašnjava Radovan Stanić, direktor Snabdevanja električnom energijom u EPS-u.

Ako na računu nema te povlastice, a građani smatraju da na nju imaju pravo, moraju intervenisati kod nadležnih ili socijalnih centara ili kod službe u lokalnoj samoupravi.