Šta čini lokalnu samoupravu dobrim domaćinom privredi?

Partnerski odnos i redovna komunikacija, to lokalnu samoupravu čini dobrim domaćinom privredi. Istraživanje Naled-a pokazuje da 88 odsto gradova i opština ima kancelariju ili službu za lokalni ekonomski razvoj. Ipak, one se više bave pripremom projekata nego privredom.

"Najmanje se u kontinuitetu bave postojećom privredom, da sa njom razgovaraju, da saznaju šta su potrebe i problemi te privrede i da to probaju da reše, u prilog tome govori i činjenica da tek polovina naših gradova i opština ima formiran privredni savet, odnosno telo kroz koje imaju stalni i institucionalni dijalog sa lokalnom privredom", kaže Violeta Jovanović, izvršna direktorka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

Gotovo 60 odsto lokalnih samouprava uzelo je u obzir neke predloge Privrednog saveta kada je donosilo odluke, pokazuje istraživanje. Pored toga da su one sa važećom strategijom razvoja, njih 84 odsto, uglavnom su uključivale privatni sektor kada su strateški planirale. Međutim, za neke odluke privrednici se manje pitaju za mišljenje.

"Tamo gde smo mi imali potrebu da se uključimo su najčešće bile neke intervencije vezane za donošenje taksi, koje su se u nekim opštinama značajno promenile, i to su bile neke stvari gde privreda nije bila dovoljno uključena", navodi Aleksandar Kemiveš iz Privredne komore Srbije.

Ima još zamerki. Prema istraživanju, tek oko polovine lokalnih samouprava redovno objavljuje izveštaj o realizaciji budžeta. Stručnjaci smatraju da bi redovnije trebalo da obaveštavaju i o sprovođenju strategije lokalnog razvoja i planu kapitalnih investicija.

Koliko god da je komunikacija s privredom otvorena, u gradskim opštinama kažu da im je manjak nadležnosti prepreka za konkretniju podršku privrednicima.

"Mi smo danas kao gradska opština u situaciji da samo dajemo mišljenja na prostorna planska uređenja, ako mi ne možemo da utičemo na to koji ćemo prostor da opredelimo za privrednu aktivnost, sa kojim parametrima i kakvim saobraćajnicama je oivičen, onda je jasno da je to jedan veliki hendikep", kaže Nenad Vranjevac, predsednik Skupštine opštine Zemun.

I ekonomska snaga lokalnoj samoupravi može biti kamen spoticanja u privlačenju investicija.

"Neke nažalost očekaju pomoć države da bi uopšte mogle da funkcionišu, neke koje su u boljoj ekonomskoj snazi oslobađaju onog što je u njihovoj nadležnosti, to su različite takse, različiti doprinosi, komunalne neke obaveze, neke daju u slobodnoj zoni zemljište bez zakupa ili uz minimalan zakup, neke su učestvovale u izgradnji saobraćajnica, opremanju infrastukturnih lokacija", ističe ekonomista Ljubodrag Savić.

Velika pažnja poklanja se privlačenju stranih investitora.

"Ali je pored toga barem jednako ili još važnije brinuti o onima koji su već tu, a koji su u većini slučajeva domaća privreda, koja se često oseća zapostavljenom jer ne nailazi na taj nivo interesovanja i podrške", kaže Violeta Jovanović.

Lokalne samouprave koje rade na tome da budu u službi privrede i ispune kriterijume, mogu da dobiju sertifikat o povoljnom poslovnom okruženju. Pokazalo se da su one koje ga imaju u proseku privukle sedam investicija, a one bez sertifikata tek 3,3.