Fiskalni savet: U 2019. opravdano povećanje plata za pet do šest odsto

U analizi "Zarade u državnom sektoru: stanje i smernice", Fiskalni savet je upozorio da bi svako povećanje iznad pet ili šest odsto u 2019. vodilo ka neodrživom rastu učešća državnih rashoda za zarade u BDP-u, i neopravdanom, mnogo bržem rastu plata u javnom nego u privatnom sektoru.

Navode da, na primer, u prva tri meseca 2018. plate u privatnom sektoru rastu svega 4,5 odsto, a u opštoj državi devet odsto.

Prema istraživanjima Fiskalnog saveta, prosečna primanja u sektoru zdravstva u 2018. godini iznosiće oko 55.000 dinara, što je za preko 30 odsto manje od primanja zaposlenih u MUP-u.

Zato je, smatra Fiskalni savet, ekonomski opravdano i pravično da u okviru ukupnog povećanja zarada od pet do šest odsto, plate u zdravstvu u 2019. porastu iznad proseka, a plate u MUP-u ispod proseka budući da se, kako navode, već zna da su primanja u državi najviše potcenjena u zdravstvu, a najviše precenjena u MUP-u.

Kako dodaju, administrativno osoblje u MUP-u ima i posebne dodatke na zaradu koji bi trebalo da važe samo za uniformisana lica, a koji ne postoje za ostala uporediva radna mesta u državnom sektoru.

Bilo bi dobro rešenje, navodi Fiskalni savet, da u 2019. plate u zdravstvu porastu sedam odsto, u prosveti šest odsto, a u MUP-u između dva i tri odsto.

Ostali zaposleni u javnom sektoru, njih oko 30 odsto, trebalo bi da imaju povećanje zarada od pet odsto, smatra Fiskalni savet, koji u analizi navodi da treba prestati sa ad hok povećanjima plata u 2019. što je bila česta praksa prethodnih godina, a fiskalno opasna i po pravilu neobjektivna i nepravična.

"Potrebno sistematsko uređenje sistema zarada" 

Fiskalni savet dodaje da je potrebno sistematsko uređenje sistema zarada i zaposlenosti u državnom sektoru, koji je, kako kažu, sada "neuređen, nepravičan i predstavlja fiskalni rizik, a struktura zaposlenih po sektorima i institucijama neodgovarajuća".

Vlada Srbije je reformu sistema zarada i zaposlenosti u državnom sektoru stavila na listu prioriteta na početku fiskalne konsolidacije, podsećaju u Fiskalnom savetu, ali i ističu da su, uprkos početnom entuzijazmu i brojnim najavama, konkretniji koraci u tom pravcu uglavnom izostajali.

Neke mere koje je Vlada Srbije preduzela u poslednjih nekoliko godina samo su produbile postojeće probleme, smatra Fiskalni savet.

Tako je, dodaje, višegodišnja zabrana zapošljavanja dovela do neselektivnog smanjenja broja zaposlenih i pogoršala inače lošu strukturu zaposlenosti, a paušalna povećanja plata u različitim delovima javnog sektora (prosveta, zdravstvo, službe bezbednosti, administracija) dodatno su uvećala neuređenost sistema zarada. Zarade se utvrđuju bez objektivnih kriterijuma, na osnovu više desetina različitih osnovica i stotina koeficijenata, a posledice su različite zarade za isti rad i jednake plate za različite poslove u državnom sektoru, piše u analizi.

Neretko se, kažu, za ista zanimanja i rad isplaćuju zarade koje se razlikuju i do 70 odsto.

Fiskalni savet preporučuje da bi za trajno uređenje sistema zarada i zaposlenosti u Srbiji ukupno godišnje nominalno povećanje zarada u opštoj državi moralo da bude zakonski ograničeno na nešto ispod stope rasta nominalnog BDP-a.

Svi zaposleni u opštoj državi, kako navode, trebalo bi da budu uključeni u jedinstven sistemski zakon o zaradama, a odgovarajući odnos između najniže i najveće osnovne zarade zaposlenih trebalo bi da iznosi 1:12.

Tako postavljen raspon, smatra Fiskalni savet, obezbeđuje dovoljno visoke zarade za najodgovornije i najstručnije poslove u zemlji (predsednik države, premijer, hirurg, IT stručnjak, sudije), ali istovremeno ipak postavlja jasnu granicu do kog je nivoa moguće najveće povećanje zarada koje se plaćaju iz budžeta.

Nisu iste zarade za isti rad 

Isti poslovi u državi morali bi da budu jednako plaćeni, što sada nije slučaj budući da se odstupa od principa ista zarada za isti rad, kažu u Fiskalnom savetu.

Potrebna je, navodi Fiskalni savet, potpuna transparentnost i redovno izveštavanje o isplaćenim zaradama na svim poslovima u opštoj državi, uključujući i sve dodatke na rad i smatra da je jedan od ključnih koraka ka uvođenju reda u sistem zarada stvaranje informacionog sistema za praćenje i redovno objavljivanje isplaćenih zarada i broja zaposlenih u državnom sektoru.

Gorući problem, kažu, predstavlja neadekvatna struktura zaposlenih pa je zato neophodna sveobuhvatna reforma najvećih državnih sistema (zdravstvo i prosveta), uklanjanje viškova i zapošljavanje potrebnih radnika, hitno zapošljavanje u oblastima u kojima je već utvrđen manjak stručnih kadrova, ukidanje zabrane zapošljavanja i prelazak na održive modele kontrole zaposlenosti u opštoj državi.

Do kraja 2018. godine potrebno je objediniti i popisati radna mesta najvećih državnih sektora i dodeliti im koeficijente u okviru raspona zarada 1:7,5, preporučuje Fiskalni savet.