Ko se trudi da zvuk šivaćih mašina u Ivanjici ne utihne

Pre više od tri godine uzele su socijalni program i pozajmile mašine. Sada mesečno, uslužno, sašiju oko 7.000 odevnih predmeta.

"Bilo je jako teško dobiti klijente za koje ćeš raditi, steći njihovo poverenje, poštovati kvalitet i rokove, a uz sve to, raditi na opremanju mašinskog parka, na prostoru, tako da je stvarno mnogo bilo teško", kaže Ljiljana Savić iz MDM Ivanjica.

Njena koleginica Irena Krsmanović ističe da se nadaju da će u budućnosti proizvodnju usmeriti na sopstveni proizvod. 

"Mi se nadamo, bar nekih 20 odsto u budućnosti, da polako našu proizvodnju usmerimo ka tome da imamo svoj proizvod. Treba to isfinansirati, velika su to sredstva", napominje Irena Krsmanović iz MDM Ivanjica.

Da naprave prepoznatljiv proizvod i izbore se za tržište i van granica Srbije, uspeli su u nekim firmama. Da opstanu prate modne trendove, nude šivenje na meru.

"Mislim da jedino tako čovek može da funkcioniše na ovom tržištu jer je sve veća i veća konkurencija i sve više i više robe uplivava na ovo tržište, mislim da to i nije regulisano baš najbolje", kaže Dragoljub Konstantinović iz ivanjičke firme "Konstantin teks".

Tekstilna proizvodnja, kažu, težak je posao. Osim košulja iz ivanjičkih šivara, na zahtevno tržište odlaze stolnjaci i radna odela. Prodaja direktnom kupcu, kažu, dobar je model poslovanja. 

"Mi direktno uvozimo repromaterijal ili kupujemo direktno kod uvoznika, imamo svoju proizvodnju, a prodajemo krajnjem kupcu. I time smo zaokružili ciklus, s tim što ipak to zahteva malo veći trud, ulaganje, putovanje i onda rezultati ne izostaju", napominje Srdan Ćojbašić iz ivanjičkog "Liberteksa".

Iako od zatvaranja konfekcije "Javor" ni približan broj radnika nije ostao u tekstilnoj industriji, zvuk šivaćih mašina u Ivanjici nije utihnuo. Oni koji su se osmelili da započnu sopstveni posao već zapošljavaju od 20 do 50 radnika.