Bečki ekonomski forum – Biznis da predvodi, politika da sledi

"Ekonomsko povezivanje Zapadnog Balkana može dovesti brže integracije regiona i ujedninjenog Balkana u ujedinjenoj Evropi", poručila je generalna sekretarka foruma Helena Kirčeva, i istakla da ekonomske aktivnosti zavise od političke stabilnosti u svakoj zemlji i svakom regionu.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je istakla da su regionu Zapadnog Balkana potrebni mir i stabilnost, a građanima prosperitet, zbog čega je izuzetno važno unaprediti ekonomije kroz međusobnu saradnju. 

Navela je da, kao neko ko je iz biznisa došao u politiku, može da poredi oba sveta.

"Biznis treba da predvodi, a politika da je sledi još efikasnije", naglasila je Brnabićeva.

Biznis je, dodala je, po prirodi pragmatičniji, dok to političari nisu, ali je region, kroz Berlinski proces, zajednički komorski sistem, podstaknut da rešava probleme.

S tim u vezi je navela i primere gde je politika pomogla ekonomsku saradnju, poput nedavnog sajma privrede u Prištini, na kojem je bio veliki broj srpskih kompanija, a srpska vlada ih je ohrabrila da učestvuju.

Isto tako, ukazala je da je veliki broj srpskih kompanija, podstaknutih od strane vlade, učestvovalo i na sajmu u Mostaru, a podsetila je i na posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hrvatskoj, kao na važan korak ka prevazilaženju barijera.

Crnogorski premijer Duško Marković istakao je da je na Balkanu uvek bilo više politike i istorije, nego ekonomije, što je dovelo do manjka radnih mesta i odlaska mladih i do toga da budemo najnerazvijeniji deo Evrope.

"U poslednjih godinu i po dana uradili smo sve da menjamo pristup u regionu. Nikada se nisu ovoliko lideri sastajali kao u ovih godinu dana i to je dokaz da izgrađujemo poverenje i da zajedno mozemo ići napred", rekao je Marković.

Dodao je da je zato uveren da je evropska perspektiva Zapadnog Balkana nešsto što ne sme biti upitno.

Konačno smo u regionu, kaže, postali svesni naših potencijala i resursa, a sada treba raditi na njihovoj valorizaciji, a mora se razviti i percepcija kod ljudi da biznis daje podsticaj.

"Rekli su mi kad sam postao premijer da sam sklon da podržim tajkune i vlasnike kompanija, ne osiromašene građane. To je rezultat percepcije na Balkanu da oni koji sposobni orobljavaju resurse i građane, umesto da se shvati da oni stvaraju novu vrednost", rekao je Marković.

Kako je dodao, danas je najveći napor da naučimo administraciju da ne pravi probleme, tamo gde ih nema.

Makedonski premijer Zoran Zaev naznačio je da Zapadni Balkan nije više tempirana bomba , već želimo da se povežemo sa EU, na svaki način.

"Zadovoljni smo zbog obnovljenih razgovora Beograda i Prištine. Na samitu sam mogao da kažem da je motivacija iz predsedavanja Bugarske urodila plodom, a ja sam sa grčkim premijerom Ciprsom došao do rešenja koje će biti konačno za problem duži od 25 godina", rekao je Zaev i dodao da se nada da će građani i institucije pozitivno reagovati i da će se to rešenje potvrditi.

Rekao je i da je poslata pozitivna poruka i kada je reč o romingu, a ukazao je i da se mora raditi na infratsrukturnom povezivanju, jer kamioni koji prevoze robu 80 odsto vremena provedu na granicama.

"Ljude iz bisnisa mogu da uverim da prijateljstvo nas političara iz zapadnobalkanske šestorke pomaže poveziavanju, region je atraktivan za investicije povezianje zadržavamo visoko na agenda", rekao je Zaev.

Istakao je da je napredak koji je ostvaren na Balkanu u poslednjih četiri/pet godina istorijski, te naveo da su se u Beogradu juče sastali albanski i srpski ministri turizma da bi potpisali važan sporazum o zajedničkom radu turoperatera iz dve zemlje, koji će osmisltii turističke aranžmane za turiste iz Azije, koji u naš region, kaže, često putuju Er Srbijom.

To je, podvukao je, samo jedan od primera onoga što radimo u regionu, a to je sve, kaže, omogućila politika, zahvaljujući kojoj je region postao zanimljiv i u ekonomskom smislu.

Premijer Albanije Edi Rama navodi da postoji interesovanja za region.

"Sve je više interesovanja za region, negde manje, negde više, ali to je trend koji će samo pozitivno da se razvija. Veoma je važno da ne izgubimo strpljenje. Govori se o zamoru od proširenja, a mi treba da izbegnemo zamor od strpljenja, jer je za nas od ključne važnosti da napredujemo ka Briselu i da što više nas postane deo tog kluba", rekao je Rama koji je nezadovoljan što Albanija nije dobila potvrdu datuma za početak pregovora za članstvo u EU.

Svi premijeri pružili su podršku Albaniji i Makedoniji na evropskom putu, i tome da što pre započnu pristupne pregovore.

Kosovski predsednik Ramuš Haradinaj rekao je da za region ekonomija znači sve i naveo da je Kosovo mala teritorija sa malo stanovnika, ali je uložilo dosta u infrastrukturu, da je izgrađen deo auto-puta ka Tirani, do granice, te dodao da žele da se Priština poveže sa autoputem sa Nišom, alii sa Skopljem.

Za region je, kaže, zainteresovano više investitora, što je dobro.

Na forumu u Sofiji učestvuju premijeri Zapadnog Balkana – Srbije Ana Brnabić, Bugarske Bojko Borisov, Albanije Edi Rama, Makedonije Zoran Zaev, Crne Gore Duško Marković i kosovski premijer Ramuš Haradinaj, kao i predstavnici različitih ekonomskih institucija. 

Iako je bio pozvan, predsednik Saveta ministara BiH Denis Zvizdić nije prisustvovao Bečkom ekonomskom forumu, zbog obaveza u BiH.

Ovaj skup "prati" Samit EU i Zapadnog Balkana koji je juče održan u glavnom gradu Bugarske.