Ljajić: Moramo ubrzano da radimo primeni novih tehnologija

"Svi mi u regionu volimo da se hvalimo potencijalima, da smo bogati u nekim resursima, a u stvari, mi smo bogati jedino u ljudima", rekao je Ljajić na Sajmu informacionih tehnologija u Zenici.

Ministar je istakao da region za savremenim svetom koji se nalazi u četvrtoj industrijskoj revoluciji, a koja nije ništa drugo nego tehnološka revolucija, zaostaje tri decenije.

"U nekim sektorima je taj zaostatak manji, negde veći, ali kada govorimo o upotrebi savremenih tehnologija u proizvodnji i stepenu tehnološkog razvoja, to je 30 godina zaostatka. Ne možemo to da stignemo ukoliko pešačimo, mi moramo da trčimo da bismo stigli one koji su ispred nas", objasnio je Ljajić.

U prilog tome, on je naveo i da je udeo visokih tehnologija u izvozu regiona oko 4,5 odsto, dok je udeo visokih tehnologija u izvozu Mađarske oko 19 odsto, ili Češke 23 odsto.

Za dalji razvoj IT sektora i generalno primenu novih tehnologija u regionu neophodan je, kako je dodao, razvoj širokopojasne infrastrukture, tačnije razvoj brzog interneta koji je moguć kroz izgradnju optičkih mreža i 5G tehnologiju.

"Izgradnja optičkih mreža i uvođenje 5G tehnolodije je apsolutni prioritet ukoliko mislimo da nadograđujemo ono što već imamo kao rerurs, a to su ljudi", naglasio je Ljajić.

Drugi preduslov je, prema njegovim rečima, prekvalifikacija ljudi koji su se do sada bavili tradicionalnim poslovima.

On je ukazao da su dosadašnja iskustva pokazala da uvođenje novih tehnologija dovodi do gubitka radnih mesta na kratak rok, ali da se dugoročno posmatrano povećava broj zaposlenih.

Naveo je i da su tehnološke promene koje su zamenile rutinske poslove u periodu od 1999. godine do 2010. godine dovele do 11 miliona novih radnih mesta širom Evrope.

Takođe, ministar je naveo procenu i da će se zahvaljujući uvođenju 5G tehnologije u Evropi otvoriti 2 miliona novih radnih mesta, a u svetu 22 miliona novih radnih mesta.

"To je šansa koja ukazuje na značaj prekvalifikacije od koje svi zaziremo, pogotovo oni koji su do sada imali stalan posao, bavili su se tradicionalnim zanimanjima, ali naprosto učenje, modernizacija, usavršavanje i sticanje novih veština je imperativ ukoliko mislimo da povećamo i našu produktivnost i konkurentnost na međunarodnom tržištu", naglasio je ministar.

Ljudski faktor će, kako je objasnio, i u novim tehnologijama biti dominantna karika dodajući da postoji dosta primera koji to ilustruju.

"U turizmu ne možete digitalizovati gostoprimstvo ljudi, srdačnost, prijemčivost", istakao je on i kao primer naveo i pad prodaje elektronskih knjiga u svetu, dok prodaja štampanih raste, a ukazao i na rast prodaje gramofonskih ploča.

On je takođe ukazao na potrebu da se IT sektor u budućnosti više primenjuje u razvoju domaće privrede, kako bi preduzeća zahvaljujući najsavremenijim procesima povećala efikasnost, a samim tim postala konkurentnija.