EK: Privredni rast Srbije u 2018. najveći u deceniji

Za 2019. godinu, Evropska komisija predviđa da će bruto domaći proizvod (BDP) Srbije porasti za 3,5 odsto.

Obe projekcije su na nivou iz prethodnog novembarskog izveštaja, odnosno jesenjih ekonomskih prognoza Evropske komisije za evropske zemalje.

Eksperti EK očekuju da će domaća tražnja u Srbiji dodatno ojačati ove godine na krilima rasta potrošnje i investicione aktivnosti, uz podršku kontinuiranog priliva direktnih stranih ulaganja.

Prema njihovoj projekciji, srpski izvoz će ostati snažan, mada će neto doprinos izvoza rastu, kako navode, i ove godine biti negativan zbog jačeg rasta uvoza. Kako prognoziraju, izvoz će ove godine skočiti za 9,7 procenata a dogodine za 8,8 odsto, dok će uvoz u 2018. zabeležiti rast od 9,4 odsto, a sledeće od 7,6 procenata.

Predviđa se da će se inflacija postepeno vratiti na središnji nivo u okvirima targetiranog raspona centralne banke od 3,0 odsto plus/minus 1,5 odsto.

Srbija će, navode iz EK, i dalje imati budžetski suficit, ali skreću pažnju da još uvek postoje fiskalni rizici koje ne treba zanemariti.

Veća zaposlenost i blago povećanje plata doprineli ubrzanju ekonomske ekspanzije

Stopa nezaposlenosti u Srbiji će, prema projekciji EK, ove godine pasti na 12,1 odsto sa prošlogodišnjih 13,6, a iduće godine će iznostiti 10 procenata. 

"Kratkoročni indikatori ukazuju na ubrzanje privrednog rasta Srbije na početku 2018. godine, a u prilog tome govori činjenica da je industrijska proizvodnja u prva dva meseca ostvarila snažan rast, a ubrzala je i maloprodaja, što govori o rastu domaće potrošnje", navodi se u izveštaju.

Nove investicije i ciklus privrednog rasta u punom su zamajcu, ocenjuje EK i dodaje da će rast ulaganja ostati snažan zahvaljujući povećanom prilivu direktnih stranih investicija i većoj kapitalnoj potrošnji srpske vlade.

Privatna potrošnja biće drugi ključni pokretač privrednog rasta, konstatuje se u dokumentu i dodaje da su veća zaposlenost i blago povećanje plata već doprineli ubrzanju ekonomske ekspanzije.

"Posle porasta spoljnotrgovinskog debalansa prošle godine, očekuje se da on uglavnom ostane stabilan u ovoj godini ali na povišenom nivou. Iako je u celosti pokriven stranim direktnim investicijama, obim deficita tekućeg računa ukazuje na veliku ekonomsku ranjivost. Fluktuacije cena sirovina i preokreti na međunarodnim tržištima kapitala predstavljaju i dalje glavne rizike po prognozu privrednog rasta", mišljenja je EK.

Budžet u 2017. bio u suficitu 

Dalje se navodi da je u 2017. godini konsolidovani budžet na nivou države prvi put u više od jedne decenije bio u suficitu od 1,2 odsto BDP-a, što je daleko nadmašilo inicijalne i kasnije revidirane ciljeve kojima je projektovan deficit. Kao i u prethodne dve godine, ovaj rezultat je uglavnom postignut zahvaljujući jačanju prihoda.

Preliminarni podaci za prvi kvartal, dodaje se u dokumentu, ukazuju na nastavak ovakvih rezultata uz ostvarenje boljih prihoda od očekivanih. Imajući u vidu nedavno povećanje plata i penzija, procenjuje se da će budžetski suficit u naredne dve godine biti manji. Takođe se predviđa da će javni dug, ne računajući potencijalni dug po osnovu restitucije, pasti i ostati ispod 60 procenata BDP-a. Kako se precizira, u 2018. godini javni dug će iznositi 58,9 odsto BDP-a, a u 2019. godini 55,9 odsto BDP-a.

Ipak, kako se procenjuje, dobri fiskalni izgledi i rastući pritisci na strani potrošnje i dalje će stavljati na ispit vladinu rešenost da održi strogu kontrolu tekućih rashoda, posebno u pogledu troškova za zarade u javnom sektoru i troškova za penzije. 

Okončanje stendbaj aranžmana sa MMF-om i disfunkcionalni sistem fiskalnih propisa takođe doprinose neizvesnosti u pogledu budućeg kursa fiskalne politike. Pored toga, velike poreske i reforme javne administracije i preduzeća u državnom vlasništvu, sa potencijalno znatnim budžetskim efektima, i dalje nisu završene, navodi se u Prolećnim ekonomskim prognozama Evropske komisije, u delu posvećenom Srbiji.

Kada je reč o zemljama regiona, Hrvatsku ove godine, prema proceni EK, očekuje rast od 2,8 odsto, a iduće godine od 2,7 odsto, Sloveniju rast od 4,7 odsto, odnosno 3,6 odsto.

Za Makedoniju se predviđa u ovoj godini rast od 3,1 odsto, a dogodine od 3,3 procenta, za Crnu Goru 3,0 odsto u ovoj, odnosno, 2,9 odsto u sledećoj godini. Bugarska može da se nada rastu od 3,8 odsto u 2018. godini, a naredne od 3,7 odsto, Rumunija 4,5 odsto ove i 3,9 odsto iduće godine, a Albanija 3,6 odsto i 3,9 odsto, respektivno.