Šta će namenskoj industriji doneti strani kapital?

Strana kompanija može biti manjinski partner u državnim namenskim kompanijama sa 49 odsto vlasništva, piše u predloženom zakonu. Jedan strani ulagač može imati do 15 odsto akcija u fabrici. Sindikalci "Zastava oružja" protive se privatizaciji.

"Radnici smatraju da je to nedopustivo u ovom trenutku zbog toga što je fabrika od strateškog značaja za odbranu zemlje i zbog načina na koji je sproveden koncept privatizacije u Srbiji gde su nestale mnoge fabrike i mnoga preduzeća", kaže Dragan Ilić, predsednik Samostalnog sindikata "Zastava oružje".

Direktor fabrike "Zastava oružje" Milojko Brzaković kaže da razume strah zaposlenih imajući u vidu da je pre ovog vremena bilo izuzetno loših privatizacija u Srbiji i ističe da se ovde radi dokapitalizaciji.

"Ne mogu ući i kupovati akcije fabrika firme i pojedinci sa lošim bonitetima", kaže Brzaković.

Prošle godine srpska namenska industrija ugovorila je izvoz od skoro 888 miliona dolara, što je 17 odsto više nego 2016.  Valjevski "Krušik" povećao je izvoz za 80 odsto.

"Novi zakon će omogućiti priliv kapitala u sva preduzeća odbrambene industrije Srbije i nabavku najsavremenije opreme. 'Krušiku' je značajnija druga strana tog zakona koji omogućava i priliv novih tehnologija, jer je 'Krušik' svoj dugoročni razvoj bazirao na razvoj novih tehnologija", kaže Mladen Petković, direktor tog preduzeća.

U Srbiji je pored osam preduzeća iz grupacije odbrambene industrije, registrovano još 55 proizvođača naoružanja i vojne opreme od kojih su 42 u privatnom vlasništvu.

"Država nema toliko para da investira da bi sve te tehnologije stvorila i zato nam je potrebno da privučemo kapital - privatni, domaći, strani koji će pomoći da obnovimo, da napravimo, da proširimo tehnološku bazu", kaže pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Nenad Miloradović.

U osam preduzeća namenske industrije radi gotovo 12.000 ljudi. Od 213 preduzeća koja se bavi izvozom naoružanja i opreme, 63 su i proizvođači, a zapošljavaju 20 hiljada radnika.