Rekordan transport srpskim rekama

Srbija sve više računa na rečni transport i robe i ljudi. U protekle tri godine pretovar robe na našim rekama povećan je 80 odsto. Vlada je, u skladu sa Akcionim planom razvoja vodnog saobraćaja, pokrenula investicije od preko 200 miliona evra koje će unaprediti rečnu infrastrukturu, ubrzati plovidbu i poboljšati bezbednost na našim rekama.

Rekama se najviše doprema pesak, šljunak, kamen, žitarice, a zbog sve većih potreba Železare u Smederevu, posebno raste pretovar ruda.

Vuk Perović, vršilac dužnosti direktora Agencije za upravljanje lukama, kaže da je prošla godina bila rekordna što se tiče evidentirane količine tereta na srpskim rekama.

"Zabeležili smo 10,5 miliona tona tereta, što predstavlja povećanje od čak 16 posto u odnosu na 2016. godinu. Ako se nastavi pozitivan trend rasta količine pretovarenog tereta na našim rekama, možemo da očekujemo za ovu godinu povećanje od 20 posto", rekao je Perović.

Svi projekti za unapređenje plovnih puteva usklađeni su sa evropskim i propisima i ekološkim standarima, pa u Ministarstvu saobraćaja očekuju da naša zemlja postane važan regionalni centar rečnog saobraćaja. 

Veljko Kovačević, pomoćnik ministra za vodni saobraćaj, rekao je da se prva grupa projekata odnosi na razvoj plovnih puteva, druga grupa na razvoj luka i treća na uvođenje inteligentnih transportnih sistema.

"U odnosu na sve te tri grupe, mi imamo najvažnije definisane projekte koji treba još više da podignu obim transporta na vodnim putevima", kaže Kovačević.

Na Dunavu, kao najvažnijoj rečnoj saobraćajnici, već je počelo širenje korita na šest kritičnih mesta od Beograda do Bačke Palanke, a priprema se i sanacija 17 kritičnih tačaka na zajedničkom delu te reke sa Hrvatskom. Uređuje se plovni put Save, a sledeće godine i ušće Drine.

Zbog većeg obima pretovara tereta, grade se i nove luke u Smederevu i Beogradu, a priprema i modernizacija đerdapskih prevodnica. Duž Dunava, Tise i Save biće postavljene i hridometeorološke stanice koje će doprineti boljem planiranju rečnog saobraćaja.

Kovačević kaže da ćemo 2023. završiti sve te projekte, mi imamo projekciju od oko 15 miliona tona pretovara u srpskim lukama, što je skoro sto posto rasta.

I nautički saobraćaj prošle godine zabeležio je rast od pet posto. U Agenciji za upavljanje lukama ove godine očekuju dvocifren porast turista koji u zemlju stižu kruzerima.

broj komentara 3 pošalji komentar
(utorak, 24. apr 2018, 09:26)
Danica [neregistrovani]

masinac

Kad ce vise biti izgradjena pristanista. Sve sto ste rekli i vrapci znaju. U Smederevu decenijama ide prica o pristanistu, kruzerima a za sada mi im samo masemo. I ti mladi sefovi to moraju da znaju posto ih gradjani Srbije placaju.

(ponedeljak, 23. apr 2018, 22:25)
anonymous [neregistrovani]

Српске реке

Које су то Српске пловне реке којим се обавља речни транспорт робе и људи!?Дунав је међународна пловна река која кроз Србију протиче од Бачке Паланке до ушћа Нере у Дунав, од Бездана до Бачке Паланке и од Рама до Радујевца, односно до ушћа Тимока у Дунав (845,5 пловни километар) Дунав је гранична река.Река Сава је од Јамене до ушћа Дрине гранична река, а од Дрине до ушћа у Дунав протиче кроз Србију.Тиса од мађарске границе до ушћа у Дунав протиче кроз Србију и није гранична река.Једини Српски пловни путеви су мрежа канала система Дунав Тиса Дунав у Војводини.

(ponedeljak, 23. apr 2018, 21:05)
anonymous [neregistrovani]

Ne iskoristi

najjeftiniji recki transport roba,bio bi u privrednom pogledu najveći propust i greh srpske ekonomije.