Mihajlović: Vlada će finansirati dva kapitalna projekta u Valjevu

Mihajlovićeva je rekla da je Vlada odlučila da se gradi brza deonica od Valjeva do auto-puta na Koridoru 11.

"Izgradiće se 17 kilometara potpuno nove, izmeštene deonice sa četiri trake. Investicija je vredna oko 60 miliona evra, a radovi bi mogli da počnu 2019. godine", najavila je ministarka saobraćaja.

Dodala je da će Vlada će za sledeću, 2019. godinu imati tačno određen način finasiranja izgradnje saobraćajnice.

"Ako izgradnja počne 2019., biće potrebno dve i po do tri godine da se saobraćajnica završi", rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, ta saobraćajnica nije samo važna da bi se došlo do Beograda, već je važna je zbog priključka na auto-put.

"Ona je važna za ovaj deo Srbije, za čitav okrug", dodala je Mihajlovićeva.

"Šezdeset miliona dinara za izradu projekta za Stubo-Rovni"

Mihajlovićeva je najavila da će Ministarstvo saobraćaja obezbediti 50 do 60 miliona dinara za izradu projektno-tehničke dokumentacije za završetak izgradnje višenamenskog hidrosistema "Stubo-Rovni" kod Valjeva.

Mihajlovićeva je rekla da će projektno-tehnička dokumentacija biti završena do kraja godine.

Tokom obilaska te brane i akumulacije naglasila je da se taj sistem gradi već 29 godina i mora da se nastavi sa ulaganjem kako bi se i završio.

Izgradnjom tog sistema bi se rešili problemi sa vodosnabdevanjem na teritoriji pet opština sa oko 250.000 stanovnika (Valjevo, beogradska opština Lazarevac, opštine Ub, Lajkovac i Mionica).

"Ovo se gradi 29 godina, neke stvari nismo mogli u prethodnih nekoliko godina da nastavimo, jer nije bilo toliko novca. Ali ovo je strateški važno za vodosnabdevanje ovog kraja i Srbije. Mislim da je vodosnabdevanje najvažnija stvar za budućnost u narednih 20 i 30 i više godina. Moramo kao država o tome da vodimo računa", rekla je Mihajlovićeva.

Do sada je u projekat Regionalnog višenamenskog sistema Stubo-Rovni uloženo oko 80 miliona evra, uključujući izgradnju brane i akumulacije, cevovoda i postrojenja za preradu vode, a procenjuje se da je za kompletan završetak potrebno još oko 20 miliona evra.

Ako bi bila obezbeđena sva neophodna sredstva, za tri do četiri godine mogli bi biti završeni radovi i sistem pušten u rad.

Prema njenim rečima, za tu branu je neophodno obezbediti najpre između 50 i 60 miliona dinara da se završi projektno tehnička dokumentacija.

"Zato sam danas upoznala direktora JP Kolubara i rekla da će ministarstvo građevinarstva izdvojiti novac za projektno teničku dokumentaciju i mi ćemo zajedno sa ministarstvom finansija odrediti novac da se raspišu javni pozivi i da se projekat uradi tokom ove godine. U vladi ćemo razgovarati na koji način da nastavimo dalje ulaganje, pošto je potreban veliki novac", rekla je Mihajlovićeva.

Kako je rekla, deo novca - 6,5 miliona evra je već obezbedila Kancelarija za javna ulaganja.

"Očekujemo u Vladi do septembra da se dogovorimo za ostalo, kako ćemo to dalje finansirati kako bismo imali predviđena sredstva u budžetu za 2019. godinu za tu namenu", dodala je Mihajlovićeva.

Naglasila je da taj projekat mora da se završi kako ne bi došli u situaciju da kasnije pričamo kako se taj sistem gradi već 40 godina.

Do sada uloženo 80 miliona evra

Izgradnja je započela 1989. godine i do sada u čitav projekat uloženo oko 80 miliona evra (Republika Srbija, Grad Valjevo, Evropski fondovi (6,3 miliona evra), donacija Češke Republike (milion evra).

Do sada je izgrađeno 80 odsto čitavog sistema: brana i akumulacija sa pratećom hidromašinskom i elektro opremom - u fazi tehničkog prijema i probnog rada.

Zatim, izgrađeno je ukupno 27 kilometara cevovoda i dobijane je upotrebna dozvola.

Izgrađeno je i postrojenje za preradu vode 600 litara u sekundi i ono je u funkciji.

Takođe, izmešten je deo magistralnog puta Valjevo-Bajina Bašta u dužini od 12 kilometara. Izgrađen je sistem obaveštavanja i uzbunjivanja.

Regionalni višenamenski hidrosistem "Stubo - Rovni" ima pet osnovnih funkcija: vodosnabdevanje, zaštita od poplava, snabdevanje vodom TE "Kolubara B" - Kalenić, proizvodnja električne energije (mini hidroelektrana) i održavanje biološkog minimuma na rekama Jablanica i Kolubara.

Koceljeva i Ljig takođe su se obratile sa zahtevom da se priključe, čime bi sistem imao još veći broj korisnika iz tri okruga - Kolubarskog, Beogradskog i Mačvanskog.