Šta rade dronovi na poljima čačanskog kraja

U poslovima na poljima mnogi poljoprivrednici Moravičkog okruga koriste savremenu mehanizaciju, a savete stručnjaka i inovacije rado prihvataju.

"Mi za sada nemamo neko iskustvo sa tim, verovatno će u narednom periodu biti toga i mi ćemo to sigurno prihvatiti ako bude bolje, a očekujemo da bude bolje", kaže Tihomir Jovanović, poljoprivrednik iz Zablaća.

Digitalnih farmi u čačanskom kraju nema, ali se bespilotne letelice kojima se daljinski upravlja već koriste za procenu stanja parcela.

"Dobijate podatke o zaravnjenosti površine, odnosno prisustvu ili odsustvu mikrodepresija koje jako utiču kako na kvalitet setve, tako i na kvalitet nicanja i kasnije na ukupni kvalitet biljaka, na njihove fiziološke potencijale", kaže Snežana Tanasković, vanredni profesor na Agronomskom fakultetu u Čačku.

Agronomski fakultet u Čačku razvija softvere za primenu u preciznoj poljoprivredi. I misija novosadskih naučnika je da informacione tehnologije povežu sa plodnim poljima i da uz pomoć savremenih uređaja poljoprivrednici imaju uvid u svaki deo njive.

"Putem dronova ili satelita, on tačno može da vidi kako njegova biljka raste, kako napreduje, gde raste bolje, gde raste lošije i na osnovu tih snimaka već može da se radi predikcija prinosa", kaže Vladan Minić, istraživač saradnik Instituta "Biosens".

Zbog usitnjenih poseda u čačanskom kraju ipak, kažu, nije moguće koristiti dronove u setvi.

"Maksimalne površine su negde oko pola hektara, znači to bi bila jako skupa nova tehnologija, dok druge savremene tehnologije poljoprivredni proizvođači maksimalno upotrebljavaju, primenju na svojim parcelama i posedima, ali što se tiče dronova konkretno, to je stvarno za ovde neprimenjivo", kaže Snežana Marković Đurović iz Centra za razvoj sela Zablaće.

Ratari će u čačanskom kraju i ubuduće sejati po starom i sami nadgledati imanja, jer im je nova tehnologija i dalje, kažu, nedostižna.