Šta rade dronovi na poljima čačanskog kraja

Primena savremenih tehnologija ne zaobilazi ni stare tradicionalne poslove poput ratarskih. Poljoprivrednici su svesni prednosti primene informacionih tehnologija, poput dronova za nadzor useva. Rado bi bespilotne letelice koristili i u setvi, ali kažu, na malim posedima to je preskupo.

U poslovima na poljima mnogi poljoprivrednici Moravičkog okruga koriste savremenu mehanizaciju, a savete stručnjaka i inovacije rado prihvataju.

"Mi za sada nemamo neko iskustvo sa tim, verovatno će u narednom periodu biti toga i mi ćemo to sigurno prihvatiti ako bude bolje, a očekujemo da bude bolje", kaže Tihomir Jovanović, poljoprivrednik iz Zablaća.

Digitalnih farmi u čačanskom kraju nema, ali se bespilotne letelice kojima se daljinski upravlja već koriste za procenu stanja parcela.

"Dobijate podatke o zaravnjenosti površine, odnosno prisustvu ili odsustvu mikrodepresija koje jako utiču kako na kvalitet setve, tako i na kvalitet nicanja i kasnije na ukupni kvalitet biljaka, na njihove fiziološke potencijale", kaže Snežana Tanasković, vanredni profesor na Agronomskom fakultetu u Čačku.

Agronomski fakultet u Čačku razvija softvere za primenu u preciznoj poljoprivredi. I misija novosadskih naučnika je da informacione tehnologije povežu sa plodnim poljima i da uz pomoć savremenih uređaja poljoprivrednici imaju uvid u svaki deo njive.

"Putem dronova ili satelita, on tačno može da vidi kako njegova biljka raste, kako napreduje, gde raste bolje, gde raste lošije i na osnovu tih snimaka već može da se radi predikcija prinosa", kaže Vladan Minić, istraživač saradnik Instituta "Biosens".

Zbog usitnjenih poseda u čačanskom kraju ipak, kažu, nije moguće koristiti dronove u setvi.

"Maksimalne površine su negde oko pola hektara, znači to bi bila jako skupa nova tehnologija, dok druge savremene tehnologije poljoprivredni proizvođači maksimalno upotrebljavaju, primenju na svojim parcelama i posedima, ali što se tiče dronova konkretno, to je stvarno za ovde neprimenjivo", kaže Snežana Marković Đurović iz Centra za razvoj sela Zablaće.

Ratari će u čačanskom kraju i ubuduće sejati po starom i sami nadgledati imanja, jer im je nova tehnologija i dalje, kažu, nedostižna.

broj komentara 0 pošalji komentar