Otvorena prva digitalna farma u Srbiji i regionu

Ana Brnabić je poručila da otvaranje digitalne farme pokazuje da je Srbija lider u regionu i da može da postane lider u Evropi kada je reč o digitalizaciji i novim tehnologijama u poljoprivredi.

"To danas vidimo, ali da bismo zadržali lidersku poziciju moramo da trčimo brzo, najbrže što možemo", rekla je Brnabićeva.

U tom smislu, navela je da se što pre mora izgraditi zgrada Instituta "BioSens", koji će biti evropski centar naučne izvrsnosti.

Za to će, navela je premijerka, vlada uložiti 14 miliona evra, dodajući da je važno da se završi projektna dokumentacija i što pre krene gradnja koja će se završiti u što kraćem roku.

Takođe, navela je da je važno povezati baze podataka u poljoprivredi da bi se donosile efikasne odluke na bazi svih informacija.

"Zato je vlada donela zaključak da osnuje radnu grupu, na čijem je čelu ministar poljoprivrede koja će na tome raditi sa 'Biosensom'", dodala je premijerka.

"Poljoprivreda u Srbiji važan pokretač i faktor razvoja" 

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakao je da je poljoprivreda u Srbiji važan pokretač i faktor razvoja, te da je u prethodnih šest-sedam godina izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije udvostručen.

Kako je rekao, EU je danas veliki investitor, trgovinski partner i donator Srbije i nastaviće da joj pruža podršku u procesu reformi na putu evropskih integracija, ali i za dobrobit ekonomije i građana Srbije.

Unija će, dodao je, nastaviti da pruža podršku Srbiji u inovacijama, kroz projekat "Horizon 2020", kao i podršku srpskoj poljoprivredi kroz IPARD program, kojim će se obezbediti 175 miliona evra podrške.

Fabrici je podvukao da je upravo projekat "Antares", koji obuhvata dva najznačajnija sektora - IT i poljoprivredu, primer dobre saradnje Srbije i EU.

"Ovaj projekat EU i Vlada Srbije zajednički finansiraju sa 28 miliona evra, a cilj je da 'BioSens' postane naučni centar izuzetnosti koji će se baviti uspešno sa dva sektora i biti regionalni centar koji će okupljati poljoprivrednike, start ap kompanije, stručnjake u saradnji u ovim oblastima", istakao je Fabrici.

Fizički i virtuelni deo farme

Na farmi će poljoprivrednici moći da nauče kako nove tehnologije mogu da im pomognu da unaprede proizvodnju, od pripreme zemljišta, setve, navodnjavanja, ishrane bilja, do žetve i radova na pripremi naredne sezone.

Takođe, moći će da se informišu i o primeni dronova koji mapiraju teren, prate rast kultura, okrivaju bolesti useva, jer kada se usevi posmatraju iz vazduha, vide se delovi parcele koji lošije napreduju, pa se mogu sprovesti lokalne mere.

Farma ima fizički deo - savremenu opremu, alate i mehanizaciju, ali i virtuelni, koji je, platforma "AgroSens" za praćenje useva koju poljoprivrednici koriste od oktobra.

Kroz tu platformu poljoprivrednicima su besplatno dostupni satelitski snimci Evropske svemirske agencije iz koje se na svakih pet dana može dobiti snimak parcele, na osnovu kojeg istraživači sa "BioSens" instituta daju izveštaj o stanju useva.

Može se, takođe, dobiti i vrlo precizna vremenska prognoza za određenu lokaciju, kao i meteo podaci o tome koliko je vode akumulirano na parceli.

"Ne samo podaci o meteo, tu su takođe drugi podaci koje kolege koriste. Na primer, postoji senzor za vlagu zemljišta, koji se montira na različitim dubinama. Takođe, svi ti podaci stižu kod nas u sistem i automatski su vidljivi na ekranu putem mobilne ili veb aplikacije", kaže istraživač-saradnik Biosens instituta Vladan Minić.

Dronovi snimaju useve i pronalaze korov, senzori i sonde ispituju kvalitet zemljišta ili vlažnost lista - sve ono što je jednom Milanu u Srbiji do sada nedostajalo.

Nekada su poljoprivrednici gledali u nebo da bi znali kako će vreme uticati na njiove prinose i na njihovo zeljište.

Danas im je dovoljan jedan pametan mobilni telefon i aplikacija, koja u Srbiji postoji od oktobra meseca i koju je do sada koristilo oko pet hiljada registrovanih poljoprivrednika.

"Na svaka dva i po hektara zemljišta je uzorak zemljišta je rađen i svaki taj deo zemljišta dobija ono što mu je potrebno. Znači, radi se o optimizaciji troškova i tu smo uspeli da uštedimo i da povećamo prinos", napominje Dragan Čagalj iz firme "Krivaja doo".

"Digitalnu farmu će slediti neke druge, tematske vezane za organsku proizvodnju, voćarstvo, vinogradarstvo i u narednih par godina zaista želimo da unesemo promenu, koju zovemo sa manje da dobijemo više. Dakle sa manje imputa, manje ulaganja, dobijemo veće prinose", objašnjava Vladimir Crnojević, direktor "BioSens" instituta.

Uz otvaranje digitalne farme svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima poslati su SMS-ovi i mejlovi sa informacijama kakvu korist ovo može da ima za njihova gazdinstva.

Digitalnu farmu je osmislio Institut "BioSens" iz Novog Sada, u saradnji sa poljoprivrednim proizvođačem "Krivaja", u okviru projekta "Antares", koji zajednički finansiraju EU i Vlada Republike Srbije.