Obrada kredita, sudska praksa staje na stranu klijenata

Populizam, pravda za klijente ili nešto treće tek situacija sa plaćanjem obrade kredita se zahuktava. Udruženja klijenata su izračunala da su banke klijentima neopravdano naplatile 100 miliona evra na ime naknade za obradu kredita.

Pojedini eksperti smatraju da su sudije zbunjene jer banke dobijaju sporove na osnovu zakona o Zaštiti korisnika finansijskih usluga sa obrazloženjem da banke imaju pravo da naplaćuju obradu kredita.

Ali s druge strane klijenti dobijaju sporove na osnovu Zakona o Obligacionim odnosima gde u članu 1065 piše da banke na to nemaju pravo. Postavlja se pitanje kome verovati.

Profesor Pravnog fakulteta Boris Begović rekao je da je imao zadovoljstvo da pročita presudu Privrednog suda u Nišu i zahtev Privrednog suda u Nišu Vrhovnom Kasacionom sudu da se jasno opredeli da li je naknada koju naplaćuje banka u skladu sa zakonom ili nije u skladu sa zakonom. Begović naglašava da odavn nije video tako obrazložen zahtev.

Stav Vrhovnog Kasacionog Suda izrazio je predsednik tog suda Dragomir Milojević naglasivši da obrada kredita ne bi trebalo da bude elemenat ugovora, uz napomenu da bi svi nižestepeni sudovi trebalo da ga imaju u vidu prilikom donošenja odluka, da se po njemu ravnaju i da ga poštuju. Ipak usledila je i ograda.

"Ova odluka, nije pravno obavezujuća, niti predstavlja načelan stav Visokog kasacionog suda. Pustili smo ovo kao stav - kako bi sudovi trebalo da presuđuju, ali sudije su slobodne u svom uverenju u svakom konkretnom predmetu, a ugovori mogu da se razlikuju", navodi se u saopštenju Visokog kasacionog suda.

Bankari smatraju da je šarenolika praksa loša poruka za investitore i ukoliko bi se negativna kampanja prema bankama nastavila to bi imalo loše posledice. U našem pravnom sistemu svi se pozivaju na Zakon o Obligacionim odnosima i to na jedan jedini član, mada zakon ima četiri člana.

Goran Pitić iz Sosiete Ženeral banka kaže da ima četiri člana koja objašnjavaju ponašanje bankarskog sistema.

"Pozivaju se na član koji definiše kamatu kao cenu kredita. Član neposredno iza u Istom zakonu i o obligacionim odnsoima govori da pored toga svi ostali elementi iza toga su definisani ugovorom o kreditu što znači svi ostali elementi uključujući i troškove obrade što je kasnije spekulisano zakonom koji je definisao da banke definišu efektivnu kamatnu stopu gde situira i troškove obrade kredita", naveo je Pitić.

Da li sudije dobro čitaju zakone ili zakoni imaju protivrečne članove koji će sigurno ostaviti posledice videće se već narednih dana jer se očekuje konkretan stav Visokog kasacionog suda.