Bespovratno 150.000 evra inovativnim i "zelenim" firmama 

Deset kompanija dobilo je vaučere za bespovratna sredstva u ukupnom iznosu od 150.000 evra u programu koji je pokrenuo EBRD za inovacije u malim i srednjim preduzećima u oblasti "zelenih" tehnologija i efikasnosti upotrebe resursa.

Kompanije "Esensa", "Avalon partners", "NS Koncept", "Gomma Line", "Energia gas and power", "Dorado", "Muvaround", "Dogama", "PG MArko Carnic" i "Biofor Sistem"" predstavile su najbolje projekte od 80, koliko je prispelo, i te kompanije sarađivaćei sa domaćim istraživačko-razvojnim organizacijama na projektima koji mogu biti kofinansirani inovacionim vaučerima vrednosti do 20.000 evra.

Za projekat biođubrivo sa mikroorganizmima koji rastvaraju fosfor u zemljištu koji je razvila kompanija "Biofor Sistem" u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom - inovacioni vaučer od 20 hiljada evra.

"To je prirodni alat kojim se podiže plodnost zemljišta i s druge strane delujemo na biljku tako što je ona bolje ishranjena tako što se pospešuju procesi prirodne ishrabne biljke i dobijamo biljku koja više plod donosi i samim tim je zdravija", kaže Bogdan Žigić iz "Biofor Sistema".

"Esensa" u saradnji sa sa Institutom za molekularnu genetiku dobila je vaučer od devet hiljada evra za razvoj tehnologije koja će smanjiti plastični otpad.

"Konvertujemo tu plastiku otpadnu plastiku u biorazgradivi polimer uz pomoć bakterija", kaže kaže Jasmina Nikodinović Runić sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

Aleksandar Cijović iz "Esense" kaže da oni pretvaraju nešto što izuzetno zagađuje životnu sredinu u nešto što se jako brzo razgrađuje.

"Možemo da stavimo pečat na ambalaži da je to biorazgradiva materija", kaže on.

Praktično svi projekti su imali dobru inovacionu i tehnološku vrednost, rekao je na dodeli vaučera ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović i istakao da je ukupna vrednost od 150.000 evra u prvom "kolu", ali da je još važnije da ubrzo kreće novo "kolo" i zahvalio na tome "prijateljima iz EBRD i svim njihovim partnerima.

"Povezivanje nauke, istraživačkih organizacija sa malim srednjim preduzećima jedan je od ključnih prioriteta vlade", rekao je ministar te poručio da svaka podrška njihovom načinu rada predstavlja korist za sve. 

Ministar je rekao i da je u ovoj godini Vlada Srbije za inovacije izdvojila pet puta više novca nego 2017. te da rast od 500 odsto sredstava za inovacije zaista pokazuje opredeljenost da se razvija ekonomija zasnovana na znanjima, inovacijama, a čemu je, kaže, Srbija zaista bogata.

"Vreme u kome živimo vreme je životne sredine" 

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da "ne može da zamisli" bolju simbiozu pameti i logike od te dve reči koje su sadržane i u konkursu EBRD, a to su - zeleni i inovacioni. 

"Sasvim iskreno, bez obzira na posao koji radim, ne vidim šta bi u svetskim okvirima moglo biti važnije od primene inovacija u životnoj sredini ili primene životne sredine u inovacijama. Vreme u kome živimo vreme je životne sredine i istovremeno - inovacija. Živimo u vremenu tehnoloških revolucija za koje duboko verujem da će najdublje promeniti svet, ali ono što ne treba da promeni svet zapravo je briga o životnoj sredini i zaštiti životne sredine", rekao je Trivan.

Ako budemo umeli da mislimo, smatra ministar, onda ćemo u zemlji, koja, kako kaže, zaostaje za razvijenim zemljama zapada u oblasti ekologije najmanje 25 godina, moći da preskočimo dobar deo godina, zahvaljujući pameti i inovacijama. 

Neki od odobrenih projekata konkursa Evropske banke za obnovu i razvoj, koji podržavaju Vlada Austrije i Centralno-evropska inicijativa, razvijaće održivu i preciznu poljoprivredu, posebno važnu za srpsku privredu, te će tako, na primer, Institut "BioSense" testirati svoj inovativni sistem za navodnjavanje u poljoprivrednom gazdinstvu Marka Čarnića koji je veliki proizvođač šargarepa u Srbiji.

Sistem za navodnjavanje koristi satelitske snimke 

Sistem za navodnjavanje je "pametan", odnosno koristi satelitske snimke, mape zamljišta, modele vremenske prognoze i merenja sa bežičnih senzora, kako bi odredio optimalno vreme i trajanje navodnjavanja, što bi trebalo da poveća prinos i ujedno značajno smanji potrošnju vode. 

Nekoliko drugih projekata namenjeno je unapređenju upravljanja otpadom tako što bi se otpadna plastika, staklo i ekspandirani stiropor koristili za proizvodnju novog građevinskog materijala.

Događaju su prisustvovali direktor EVRD u Srbiji Danijel Berg i direktor tima za energetsku efikasnost i klimatske promene EBRD Teri Mek Kalion.

"Inovacije bi trebalo da pomognu Srbiji da ublaži svoj uticaj na klimatske promene i ujedno na duži rok da podrži konkurentnost privrede", kaže Daniel Berg.

"Stvari idu dobro. Ima još dosta posla. Ali Srbija ima dobar plan i do 2060. moramo izbaciti ugalj iz upotrebe potpuno", kaže Teri Mek Kalion.

Drugi poziv za prijave za inovaciona rešenja otvoren je danas do 30. aprila ove godine.

broj komentara 0 pošalji komentar