Brnabić: Kreativnost i nauka – recept za brži razvoj

Premijerka Srbije Ana Brnabić otvorila je u Jugoslovenskoj kinoteci konferenciju "Kreativna Srbija: budućnost je kreativna", istakavši da je spoj digitalizacije, kreativnosti i nauke recept za brži razvoj društva i ekonomije i jedina šansa da u godinama pred nama ubrzamo privredni rast i osiguramo dinamično, dugoročno održivo, napredno društvo.

Konferenciju o kreativnim industrijama organizuje Kabinet predsednice Vlade Srbije kao prvi korak u pravcu sistemske podrške održivom razvoju tog sektora, a osnovni cilj je predstavljanje ekonomskog doprinosa kreativnih industrija i potencijala za njihov dalji rast, kao i uticaja kreativnih industrija na izgradnju nove slike Srbije.

"Srbija je zemlja ljudi koji su inovativni i kreativni. Međutim, talenat, inovativnost i kreativnost moraju sistemski graditi i ohrabrivati. Kao društvo, moramo da radimo na tome da naša inovativnost i kreativnost budu neke od najvećih komparativnih prednosti naše zemlje. To je naša šansa", naglasila je Brnabićeva.

Premijerka je rekla da inovativnost, autentičnost i kreativnost već organski postoje u Srbiji i da je vreme da svi to prepoznamo i počnemo istinski da se ponosimo onim što imamo, a onda i da je pokažemo svetu, što je, kako je naglasila, jedan od njenih ciljeva.

Brnabićeva je konstatovala da su kreativne industrije u Srbiji veoma živ i najbrže rastući sektor u zemlji, u kome više od 65 posto zaposlenih čine mladi ljudi između 25 i 44 godine starosti.

"Trenutak je da sistemski pomognemo razvoj kreativnog sektora, pre svega u cilju podizanja konkurentnosti naše privrede, što će se odraziti na veće zapošljavanje i bolje plaćena radna mesta, što je u vrhu prioriteta Vlade Srbije", rekla je Brnabićeva.

Pored nesumnjivog ekonomskog potencijala, premijerka naglašava da kreativne industrije imaju važnu ulogu u promociji istinskih vrednosti našeg društva i podizanju novih, modernih generacija koje su spremne da se takmiče sa najboljima iz celog sveta u svim sferama.

Brnabićeva smatra da kreativne industrije mogu odigrati važnu ulogu u razvoju turizma, biti značajan oslonac u rebrendiranju Srbije, promociji zemlje kao kreativne i inovativne destinacije, a kao jednu od najvažnijih prednosti kreativnih industrija vidi zadržavanje ljudi u Srbiji.

"Želimo da obezbedimo povoljne pravne i finansijske uslove kako naši mladi ljudi ne bi imali potrebu da odlaze u druge zemlje. One koji su prethodno otišli želimo da pozovemo da se vrate, da u Srbiji dalje razvijaju i prenose svoja znanja i započinju poslove. Želimo da i stranci rado dođu i započnu svoje poslovanje baš ovde i da celokupno poslovanje vode iz Srbije, jer smo kao zemlja administrativno, zakonski i finansijski konkurentni", naglasila je predsednica Vlade.

Digitalizacija među prioritetima

Ona je kao svoje prioritete navela digitalizaciju – od digitalnih farmi i programiranja u obrazovanju, do uvođenja elektronske državne uprave u punom kapacitetu, ali i obrazovanje.

"Neophodna nam je modernizacija obrazovnog sistema, od predškolskog pa sve do visokog obrazovanja. Moramo da razvijamo i podstičemo kreativnost, analitičko i kritičko razmišljanje na svim nivoima", naglasila je Brnabićeva, dodavši da su kultura i umetnost, koje su dugo bile zapostavljene, za nju gotovo jednako važne kao i ekonomija.

Ona je poručila da nema dugoročno održivog dinamičnog razvoja bez kulture i da moramo ozbiljno da se posvetimo razvoju nauke i kreiranju boljih uslova za naučnoistraživački rad.

"Makroekonomska i finansijska stabilnost koju smo ostvarili u proteklom periodu daje nam mogućnost da se sada posvetimo najlepšim i najvažnijim ljudskim vrednostima koje se podstiču kroz ulaganje u kulturu, umetnost i nauku", istakla je premijerka i dodala da je Vlada Srbije već opredelila budžet i raspisala konkurs da se na naučnoistraživačke projekte koje finansira država uključi dodatnih 1.000 najboljih studenata doktorskih studija.

U planu je, kako je navela, da se do kraja godine osnuje Fond za nauku, a u narednom periodu će sa svojim timom aktivno raditi na izradi Akcionog plana za podršku razvoju kreativnih industrija.

Sektor koji najbrže raste

Sektor koji već donosi gotovo pet milijardi evra prihoda godišnje, najbrže raste i najbrže se menja. Pa oni koji su stekli ugled, moraju da prate globalne promene.

"Moja odgovornost kao umetničkog direktora Bitefa je da rebrendiram festival, koji je nastao 1967. godine u potpuno drugačijim geostrateškim okolnostima za ovo novo vreme", kaže Ivan Medenica, umetnički direktor BITEF-a.

Dizajn softvera prednjači u kreativnoj industriji. Od države najveće podsticaje dobija film. Domaća muzika nedovoljno.

"Promocija naših umetnika u zemlji i svetu pre svega izvođača klasične ali i savremene, avangardne i džez muzike je neiskorišćeni potencijal. Ne postoje u gradovima u Srbiji ce-de šopovi s izdanjima domaćih umetnika", kaže Jasna Dimitrijević, direktorka "Kolarca.

Ovu industriju čine pretežno mala preduzeća. Zapošljavaju preko 100 hiljada ljudi, uglavnom mlađih od 44 godine.  

"Najvažnije je da se nađu sa istomišljenicima ili sa ljudima koji slično razmišljaju i da se izlože rešenjima o kojima se razmišlja na globalnom nivou. Veliku prednost imaju i ovi habovi u kojma se nalaze ljudi koji rade na sličnim stvarima" kaže Ninoslav Adžibaba iz "Vrlabs-a". 

 

broj komentara 0 pošalji komentar