Veliki potencijal kreativnih industrija

Od filmske, muzičke do softverske industrije, ovaj sektor je samo 2016. imao govoto pet milijardi evra prihoda. Ta industrija je, kažu oni koji su za nju vezani, način da radimo pametnije, ne jeftinije a prvi koraci ka uspehu su povezivanje.

"Kreativnu industriju najbolje opisuju kolaboracini i multidisciplinarni rad, kako da zajedničkim radom podignemo vrednost nekom zajedničkom proizvodu", ističe Marko Radenković iz "Nove iskre".

Kreativna industrija, odnosno one delatnosti koje se zasnivaju na intelektualnoj svojini, trenutno su najbrže rastući sektor u našoj zemlji. U ovoj oblasti trenutno prednjači dizajn softvera, slede film, televizija, fotografija.

"Ono što je važno je da pojedince i mikro preduzeća, tu su uglavnom mladi, da oni rastu i razvijaju se, da ovde rade a posluju globalno. Tu pre svega mislim na blok čein tehnologiju", kaže Ana Ilić, savetnica predsednice Vlade za digitalne i kreativne industrije Srbije.

Uz tehnologiju, dobre uslove poslovanja i olakšice u prvim godinama od pokretanja posla, kreativcima je važno i orkuženje u kojem rade.

"Omogućiti prostor u kom neko može da stvara, bilo je važno da imamo fizički prostor, tako da iz Nove iskre, svakog dana odavde radi 60 ljudi i jedno od pitanja jeste kako da otvorimo razne neiskorišćene prostore u našoj zemlji koji iz toga mogu da stvore dodatnu vrednost", kaže Radenković.

O značaju ove industrije govori i procena da će više od 57 odsto poslova do 2050. nestati zbog automatizacije osim u kreativnoj industriji. Trenutno, produktivnost u kreativnim industrijama je za 89,3 odsto veća od proseka u celoj privredi.