Rodna godina pred ratarima

Pšenica i ječam su u dobrom stanju izašli iz zimskog perioda, dok uljana repica, za koju su ratari sve više zainteresovani, još oseća posledice mraza i jakih vetrova.

U stiškom kraju na nekim površinama sneg nije zaštitio pšenicu u dovoljnoj meri. Sejalo se i nedeklarisanim semenom, rasipačima i u gustim sklopovima.

"U celom Pomoravlju i Stigu je isti problem – bolest zbog velike gustine i vlage, međutim, ozbiljna oštećenja su napravili mrazevi tokom ovih desetak dana unazad, jer je pšenica bila u ozbiljnoj vegetaciji. Onog trenutka kad je krenuo ozbiljni minus, tj. nagla promena sa plus 13 na minus 10 došlo je do izumiranja površinskih listova – nekroza, jer je biljka bila u vlazi", objašnjava ratar Dejan Jovanović iz Brežana.

U banatskoj ravnici pšenica je posejana na vreme. Većina poljoprivrednika je prvu prihranu već uradila po snegu, mnogi to rade i danas, dok bi drugu prihranu azotnim đubrivima po kalendaru trebalo obaviti krajem meseca.

"Temperature su se podigle, bez obzira na ovih 16, 17 stepeni minusa, snežni pokrivač je pokrio pšenicu i sačuvao je. Vidimo da nema ni ožegotina ni crvenila, tako da je lepo prošla kroz ovaj period. Ona se trenutno nalazi u fazi bokorenja, izlazi iz zime i nikad usevi nisu bolje izgledali", ističe Predrag Marjanski iz PSS Zrenjanin.

"Što pre prodavati novi rod"

Vukosav Saković iz "Žita Srbije" ukazuje da pored prihrane treba kontrolisati pšenicu na poljima i, ukoliko se pojave bolesti, na vreme reagovati.

"Šeststo sedamdeset pet hiljada hektara obećava sasvim solidan rod i preporuka za proizvođače je da bi novi rod što pre trebalo početi prodavati, imajući u vidu da su nam zalihe ogromne i da je hiperprodukcija pšenice u svetu", navodi Saković.

Izvozom nismo zadovoljni, on je mnogo sporiji – zbog nešto više cene na domaćem tržištu, ali i zbog veće konkurencije u okruženju.

Rusi su i dalje najveći izvoznici, a tu su i Mađari, Bugari, Rumuni.

Pšenicu je teško prodati, ali upućeni ističu da će do žetve da izvezu oko 850.000 tona.