Petrović: Deficit je praktično nula, koristan novi aranžman sa MMF-om

Misija Međunarodnog monetarnog fonda doći će u još jednu posetu Beogradu od 8. do 16. marta da sumira rezultate. Kako RTS nezvanično saznaje u Vladi, tada bi mogli da počnu i pregovori o novom aranžmanu po kojem bi Fond imao ulogu nadzora, odnosno čuvarkuće.

O tome da li je Srbiji potreban novi aranžman kao i da li je stari ispunio cilj, za RTS govori predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović. 

Prema aranžmanu, Srbija je na raspolaganju imala oko milijardu evra – ni evro nije iskoristila. Imala je i dogovor da sprovede mere za uvođenje reda u državne finansije, i da se reformišu, pre svega, preduzeća kako bi se smanjio javni dug a ubrzao privredni rast. Da li je aranžman postigao cilj?

Osnovni cilj aranžmana je postignut, a to je snažno smanjenje deficita koji je na početku aranžmana bio preko dve milijarde evra. Sada je deficit praktično nula. Imamo uravnotežene prihode i rashode. S druge strane, u bloku gde su bile predviđene reforme tu cilj nije u potpunosti postignut.

Na čemu bi trebalo posebno raditi u narednom periodu?

To je jasno. Pre svega na reformi javnih preduzaća, EPS-a i lokalnih javnih preduzeća, zatim državnih preduzeća koja su stvarala velike probleme, a mogu i ubuduće da ih stvaraju, to je RTB Bor, Petrohemija, Resavica. Tu se nije značajno pomaklo. To je jedan blok reformi. Drugi blok se odnosi na povećanje javnih investicija u infrastrukturu. Tu se stvari dešavaju. Ali i u lokalnu infrastrukturu, ekologiju, prosvetu, zdravstvo. U reformi prosvete i zdravstva nema značajnijih pomaka. Najzad, tu je reforma Poreske uprave koja se planira već tri godine i stalno se odlaže.

Da li to treba da radi sa MMF-om, odnosno uz novi aranžman? Iz Vlade smo čuli različite izjave o tome, a MMF je praktično preporučio Vladi da pokrene proceduru da se dogovori o jednom potpuno novom vidu aranžmana, kolokvijalno nazvan čuvarkuća, gde bi oni imali ulogu supervizora.

Da, mislim da bi taj aranžman bio veoma koristan za Srbiju. Mi još uvek nemamo investicioni rejting, već špekulativni rejting, dok Rumunija i Bugarska, na primer, već imaju investicioni rejting. Zato bi, što se tiče međunarodnog kredibiliteta, bilo neophodno da MMF bude prisutan kako bi smanjio rizik stranih investicija. Iz domaćeg ugla, MMF bi bio neophodan da obezbedi da se refome koje je u prethodne tri godine trebalo da se sprovedu – i sprovedu. Isto tako, sada kada smo postigli uravnoteženje prihoda i rashoda u budžetu, da se sa tim nastavi u narednih pet do sedam godina, a ne da se ponovo krene ka većim rashodima i većem deficitu.

MMF dolazi u još jednu misiju od 8. do 16. marta. Kažu, tada bi mogli da počnu pregovori o novom aranžmanu. Da li vi imate informaciju o tome da li će Vlada i pokrenuti taj proces?

Nemam informacije o tome, ali bih očekivao ili pak preporučio da se aranžman sa MMF-om zaključi. I da se to učini što pre. Iz razloga koje sam naveo i to bi onda uticalo na naš međunarodni kredibilitet i popravljanje investicionog rejtinga kada bismo mogli samostalno i bez MMF-a da funkcionišemo.