Okršaj banaka i klijenata, ko je u pravu?

Osim kamate, kada se uzima kredit, banka naplaćuje i to što zahtev obrađuje. To i piše u ugovoru.

"Moj kredit je bio protivvrednost za 240.000 franaka, u tom trenutku to je bilo oko 150.000 evra, a naknada koju je banka zaračunavala je bila jedan odsto godišnje, i to je učinjen ustupak, rečeno mi je da je dva odsto, a kao dobrom klijentu učinili su mi da će biti jedan. Naravno, ja ću tužiti banku", kaže Boško Cerović. 

Četiri presude, dve u Somboru, i po jedna Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, klijente ohrabruju da će banke izgubiti na sudu. Ipak, u Srbiji nije na snazi precedentno pravo, odnosno odluke se ne donose na osnovu ranijih presuda.

"Apelacioni sud je pre nekoliko godina doneo suprotnu odluku i drugi sudovi su donosili presude u korist banaka", objašnjava predsednik Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.  

Građani su izgubljeni u propisima. Zakoni o bankama i zaštiti korisnika finansijskih usluga naknadu niti pominju, niti zabranjuju. Dužnici se pozivaju na Zakon o obligacionim odnosima, prema kojem je kamata osnovni trošak. 

"Već u sledećem članu tog zakona piše da će se ugovorom odrediti bliži uslovi plaćanja i korišćenja kredita, dakle, Zakon o obligacionim odnosima nije uopšte sprečio naplaćivanje troškova", ističe Dugalić. 

Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva" kaže da članovi zakona na koje se pozivaju bankari definišu uslove kredita.

"Uslovi nisu troškovi, oni su rok, obezbeđenje, valuta kredita", objašnjava Gavrilović. 

Narodna banka u rad komercijalnih banaka ne želi da se meša. 

"Banke imaju pravo da zaračunavaju naknadu, ali moraju da je građanima predstave na način nedvosmislen i jasan", kaže guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Efektiva: Banke naplatile više od 100 miliona evra 

Prema podacima Udruženja "Efektiva", banke su preko naknada, koje inače postoje u zemljama regiona, u poslednjih 15 godina u Srbiji naplatile više od 100 miliona evra. 

"Takva naplata dovodi klijente u neravnopravan položaj jer prilikom podizanja različitog iznosa kredita, banka obavi isti posao sa klijentima, a različito naplati", napominje Gavrilović.

NBS želi da praksa bude ujednačena.

"Da ta usluga odobravanja, vođenja, svi ti zavisni troškovi kredita budu srazmerni trudu, da ne bude određena tako da ne možete da upoređujete banke među sobom", kaže guvernerka NBS.

Banke su u odgovoru NBS obrazložile da je to teško izvodljivo. A ukoliko budu nastavile da gube sporove pred domaćim sudovima, obratiće se međunarodnim, kažu u njihovom udruženju.