Okršaj banaka i klijenata, ko je u pravu?

Posle pravosnažnih presuda kojima je naplata troška obrade kredita proglašena ništavnom, sve je više dužnika koji planiraju da tuže banke. Kakve su šanse da dobijaju sporove? Banke poručuju da imaju pravo da naplaćuju naknade. To potvrđuje i Narodna banka.

Osim kamate, kada se uzima kredit, banka naplaćuje i to što zahtev obrađuje. To i piše u ugovoru.

"Moj kredit je bio protivvrednost za 240.000 franaka, u tom trenutku to je bilo oko 150.000 evra, a naknada koju je banka zaračunavala je bila jedan odsto godišnje, i to je učinjen ustupak, rečeno mi je da je dva odsto, a kao dobrom klijentu učinili su mi da će biti jedan. Naravno, ja ću tužiti banku", kaže Boško Cerović. 

Četiri presude, dve u Somboru, i po jedna Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, klijente ohrabruju da će banke izgubiti na sudu. Ipak, u Srbiji nije na snazi precedentno pravo, odnosno odluke se ne donose na osnovu ranijih presuda.

"Apelacioni sud je pre nekoliko godina doneo suprotnu odluku i drugi sudovi su donosili presude u korist banaka", objašnjava predsednik Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.  

Građani su izgubljeni u propisima. Zakoni o bankama i zaštiti korisnika finansijskih usluga naknadu niti pominju, niti zabranjuju. Dužnici se pozivaju na Zakon o obligacionim odnosima, prema kojem je kamata osnovni trošak. 

"Već u sledećem članu tog zakona piše da će se ugovorom odrediti bliži uslovi plaćanja i korišćenja kredita, dakle, Zakon o obligacionim odnosima nije uopšte sprečio naplaćivanje troškova", ističe Dugalić. 

Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva" kaže da članovi zakona na koje se pozivaju bankari definišu uslove kredita.

"Uslovi nisu troškovi, oni su rok, obezbeđenje, valuta kredita", objašnjava Gavrilović. 

Narodna banka u rad komercijalnih banaka ne želi da se meša. 

"Banke imaju pravo da zaračunavaju naknadu, ali moraju da je građanima predstave na način nedvosmislen i jasan", kaže guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Efektiva: Banke naplatile više od 100 miliona evra 

Prema podacima Udruženja "Efektiva", banke su preko naknada, koje inače postoje u zemljama regiona, u poslednjih 15 godina u Srbiji naplatile više od 100 miliona evra. 

"Takva naplata dovodi klijente u neravnopravan položaj jer prilikom podizanja različitog iznosa kredita, banka obavi isti posao sa klijentima, a različito naplati", napominje Gavrilović.

NBS želi da praksa bude ujednačena.

"Da ta usluga odobravanja, vođenja, svi ti zavisni troškovi kredita budu srazmerni trudu, da ne bude određena tako da ne možete da upoređujete banke među sobom", kaže guvernerka NBS.

Banke su u odgovoru NBS obrazložile da je to teško izvodljivo. A ukoliko budu nastavile da gube sporove pred domaćim sudovima, obratiće se međunarodnim, kažu u njihovom udruženju.

broj komentara 6 pošalji komentar
(četvrtak, 15. feb 2018, 21:54)
Maxymus [neregistrovani]

Istina

Jedino je ovo istina. Cena kostanja podrazumeva sve troskove, kako god da su definisani. Ako ih ima u Ugovoru to je to.

(četvrtak, 15. feb 2018, 10:57)
Stojanovic, Nemacka [neregistrovani]

Sudski spor

Draga gospodo
Dobio sam sudski spor u nemackoj na ovu temu. Banka mi je sve vratila.
Postoji evropsko resenje koje ce morati i u Srbiji da se prihvati. To su ti evropski standardi koja evropska unija od svih clanica trazi.
1) otici kod advokata da vam napise potrazno pismo za banku, ne jos za sud.
2) cekajte 3 meseca da vam banka odgovori.
3) ako ne odgovore, sto moraju, onda kod advokata da pravi potraznju na sudu uz napomenu sa 5% kamate za nadoknadu.
4) nedajte da vas banke zavaravaju, zastarelost u ovim slucajevima su tek nakon 10 godina
5) po primeni i ovog zakona ce se videti da li ste spremni za ulazak u uniju do 2025.

(četvrtak, 15. feb 2018, 09:43)
Markovljev [neregistrovani]

Nekad bilo sad se pripoveda

Mi malo stariji se secamo da smo otišli u Banku, podneli zahtev, firma overila primanja, dali učešce, sklopili ugovor u kojem je bilo jasno kolika je kamata i svaki mesec se otplacivo deo glavnice i odgovaruci deo kamate. Jednostavno i jasno, kada sam hteo kredit da otplatim ranije, Banka mi preračunala kamatu, ja isplatio i dovidjenja. Danas najpre odplacujemo kamatu, pa glavnicu uvecanu za RPSN a kada bih hteo otplatiti ranije, Banka ne kažnjava za to. Gde je tu logika ?  

(četvrtak, 15. feb 2018, 03:19)
anonymous [neregistrovani]

pravnik

u pravu je onaj koji ima ugovor u kojem su definisani uslovi.

(sreda, 14. feb 2018, 22:01)
anonymous [neregistrovani]

Оде човек у пекару да купи векну хлеба...

Да ли му пекар наплаћује трошкове обраде векне хлеба? Не. Кад би тако нешто урадио, брзо би му инспектори покуцали на врата.

Постоји производ и цена, а нормално је да онај ко производ нуди тај производ некако и обрађује. То он ради да би га могао продати. То је његова ствар! Ако су банкари игде продали и један "необрађени" кредит, скидам им капу и обрада им онда спада у додатну услугу.

(sreda, 14. feb 2018, 20:00)
anonymous Lala [neregistrovani]

Ko je u pravu ?

Uvek onaj koji može sudski proces duže financirati .