Radovi na pruzi Beograd-Zagreb mogli bi da krenu 2019. godine

Rekonstrukcija pruge Beograd-Zagreb mogla bi da počne u 2019. godini, a vrednost radova u Srbiji je oko 250 miliona evra, kaže potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović. Srbija i Hrvatska su započele razgovore o rekonstrukciji pruge u dužini od 412 kilometara, na železničkom Koridoru 10, kako bi se dve zemlje dodatno povezale.

"Pruga Beograd-Zagreb je još jedan od načina da se povežemo sa regionom", rekla je Zorana Mihajlović novinarima u opštini Zemun.

Ističe da je Srbija inicirala projekte u železničkoj i putnoj infrastrukturi za poveizvanje sa okolnim zemljama, gde već nisu bili pokrenuti projekti, kao što je i povezivanje auto-putem Beograda i Sarajeva.

Ministarka je dodala da se sada vozom od Beograda do Zagreba putuje oko sedam sati.

Dodala je da je sa naše strane već rekonstruisan deo pruge ka Šidu i da treba završiti projektno-tehničku dokumentaciju.

Mihajlovićeva kaže da bi protokol o saradnji na projektu rekonstrukcije pruge trebalo da bude potpisan u narednih mesec dana ako se hrvatski ministar zadužen za saobraćaj odazove pozivu i dođe u Beograd.

"Pripremićemo i aplicirati ka EU fondovima kako bi zajedno realizovali taj projekat".

Mihajlovićeva navodi da će se ove godine raditi na pripremi projektno-tehničke dokumentacije i da je realnije da radovi krenu u 2019. godini.

Napomenula je da će Hrvatska na svom delu morati mnogo više da rekonstruiše prugu nego što je to slučaj kod nas

Deo pruge kroz Srbiju dug 116 kilometara

Predsednici Srbije i Hrvatske Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović su u Zagrebu načeli tu temu.

Deo pruge kroz Srbiju je dug 116 kilometara i prema podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji su dostavljeni Tanjugu, planirana je rekonstrukcija oba koloseka na celoj deonici Golubinci-Šid, odsnosno do granice sa Hrvatskom, kao i modernizacija dela od Rume do Šida.

Procenjena vrednost radova u Srbiji je oko 250 miliona evra.

Privrednici pozdravljaju početak razgovora o obnovi pruge i poručuju da intenziviranje želeničkog saobraćaja može da doprinese ekonomskom razvoju dve zemlje.

U "Infrastrukturi železnice Srbije" Tanjugu je rečeno  da je pruga Beograd-Zagreb kroz Srbiju dvokolosečna, elektrificirana i projektovana za brzine od 120 kilometra na sat. 

Levi kolosek iz pravca Beograda ka Šidu je u boljem stanju i brzina vozova od Batajnice do Šida je oko 100 kilometara na sat.

Desni kolosek u lošem stanju

Sa druge strane, deonica od Beograda do Batajnice je u nešto lošijem stanju i na njoj se vozovi kreću brzinom između 40 i 80 kilometara na sat.

Takođe, desni kolosek iz pravca Beograda ka Šidu, na deonici od Rume do Šida, u lošijem je stanju i na deonici Ruma-Šid od 60 kilometara, brzina vozova je između 30 i 50 kiometara na sat.

Deonica Beograd-Stara Pazova u dužini od 34,5 kilometara biće modernizovana u okviru izgradnje pruge za velike brzine Beograd-Subotica-Budimpešta sredstvima kineskog kredita.

Na levom koloseku od Stare Pazove do Šida brzina vozova je sada 100 kilometra na sat i potrebne su manje rekonstrukcije da bi se podigla na 120 kilometara na sat. Na desnom koloseku, između Rume i Šida, neophodno je rekonstruisati celokupan gornji stroj pruge.

To podrazumeva zamenu šina, pragova, kolosečnog pribora i rešetke, tucanika i skretnica. Takođe, neophodne su i manje rekonstrukcije na deonici Stara Pazova - Ruma.

Celokupna rekonstrukcija tih deonica treba da omogući da brzina vozova i na desnom koloseku bude 120 kilometarna sat.

U "Infrastrukturi železnice Srbije" podsećaju da je pruga Ruma-Golubinci od 17,9 kilometara, na međunarodnoj železničkoj magistrali Beograd-Šid-Zagreb, rekonstruisana i modernizovana sredstvima ruskog kredita 2015. godine.

Vrednost radova je iznosila 12,9 miliona dolara, a nakon rekonstrukcije pruga je osposobljena za brzine od 120 kilometarasat.

Milan Vučković, direktor "Klastera železnica za Jugoistočnu Evropu", koji je deo Mreže za poslovnu podršku, rekao je Tanjugu da je dobro što je načeta tema o rekonstrukciji te pruge i da intenziviranje putničkog i teretnog saobraćaja može mnogo da unarpedi privredu svih zemalja u regionu. 

Kaže da je MMF ove godine u svom izveštaju naveo da je primetan spor privedni razvoj u regionu i da tome dosta doprinosi stanje javne infrastrukture, pre svega, železničke.

Vučković, takođe, ističe da nedostatak mreže puteva i pruga dosta ograničava tržišta celog reigonu.

"Dobro je što se priča o tome i što Srbija i Hrvatska mogu da učestvuju u zajedničkim projektima i sa njima da apliciraju kod EU za dobijanje sredstava", rekao je Vučković.

Od 1. marta teretni voz "Sava ekspres" 

Podsetio je da će od 1. marta probno biti uvedena nova direktna železnička linija teretnog voza "Sava ekspres", koji će saobraćati između Slovenije i Srbije upravo prugom Beograd-Zagreb.

Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović je rekla Tanjugu da je unapređenje železničke infrastrukture izuzetno značajno za turizam i da je dobra vest početak razgovora za obnovu te pruge.

"Srbija je sve privlačnija turistička destinacija, kako za inostrane tako i za domaće turiste. Kod nas su tradicionalno najbrojniji turisti iz regiona koji čine oko 45 odsto od ukupnog broja noćenja inostranih turista", rekla je Labovićeva.

Prema njenim rečima, kada su turisti iz Hrvatske u pitanju, oni su i u 2017. bili četvrti po ostvarenim noćenjima u Srbiji, sa 153.076 noćenja što je za osam odsto više nego u 2016.

Predsednik Srbije Vučić je tokom posete Hrvatskoj podržao želju Hrvatske da se revitalizuje pruga Zagreb-Beograd, ocenjujući da bi to konačno mogla biti najbolja saobraćajnica u regionu i to ne samo za putnički saobraćaj.

"Time neće dobiti samo Srbija, već i Hrvatska, jer ako nema revitalizacije pruge železnički saobraćaj bi se završavao u Zagrebu, a ovako bi imali najdirektniju vezu sa celom jugoistočnom Evropom", rekao je Vučić u Zagrebu.

Zajednički, kako je dodao, dve zemlje mogu aplicirati za evropski novac i izrazio je uverenje da će ga dobiti, jer niko ne može da odbije dve zemlje ako budu zajednički tražili sredstva koja bi omogućila spajanje.

Vučić je i u Vrginmostu, takođe, izrazio zadovoljstvo što je hrvatska strana sada pokazala interes da se rekonstruiše ta pruga i naveo da je to ranije predlagao nekadašnjem premijeru Hrvatske Zoranu Milanoviću.

"Ali, on (Milanović) nije bio zainteresovan za istočne izlaznice. Mislim da je i hrvatski interes da se to napravi, jer sve što dođe iz centralne Evrope mora da ide dalje prema jugoistočnoj Evropi", rekao je Vučić.

broj komentara 0 pošalji komentar