Trka za evropskim prosekom, potrebno više investicija

Strategija Evropske unije za Zapadni Balkan otvorila je mogućnost članstva za Srbiju i Crnu Goru do 2025. Ali, kada bi domaća ekonomija mogla da uhvati korak sa prosekom Unije? Srbiji i regionu je, proocenjuju, potrebno više investicija i brži rast da bi se u dogledno vreme smanjio zaostatak za EU.

Da li politička podrška članstvu znači i veću finansijsku pomoć? Komesar Han kaže da će u prvo vreme iznosi biti isti, ali sa drugačijim prioritetima.

"Neće biti povećanja finansijske pomoći u apsolutnim iznosima, ali uz prenamenu i izmenjene prioritete, biće zapravo više novca za ekonomski razvoj. Recimo, omogući ćemo zajmove i garancije i za privatni sektor", napominje komesar za proširenje Johanes Han.

Srbiji i regionu je potrebna mnogo značajnija ekonomska pomoć EU da bi u dogledno vreme uhvatili korak sa evropskim prosekom, upozoravaju analize.

Svetska banka je izračunala da je sadašnjom stopom rasta za to potrebno 60 godina.

Ako bi ekonomski rast bio šest procenata godišnje, region bi se do 2030. približio i došao do proseka, ukazuje Dušan Rajić sa nemačkog Instituta za spoljnu politiku i bezbednost.

"Sopstvenim snagama region to ne može da postigne, ne može da se izvuče iz sadašnje situacije tako što će sam sebe vući za kosu", dodaje Rajić.

Pristup bespovratnim fondovima kao zamajac?

Zato analiza nemačkog instituta za spoljnu politiku i bezbednost predlaže da se Srbiji i drugima već sada omogući pristup bespovratnim strukturnim fondovima Evropske unije dostupnim samo zemljama članicama, iz kojih će, recimo Hrvatska, dobiti 12 milijardi evra u sledeće tri godine.

Rajić navodi da je moguće da se predristupni IPA fondovi prošire kroz ulaganja u infrastrukturu – pre svega saobraćaj, transport, energiju, obrazovanje i zdravstvo, nauku i razvoj.

"To je ono gde ceo region civilizacijski zaostaje za ostatkom kontinenta", ukazuje Dušan Rajić.

Strategija EU prediviđa da Srbija u godinama pred ulazak EU može da očekuje značajan porast predristupne bespovratne pomoći, koja je sada oko 200 miliona evra godišnje, kako bi se pripremila za efikasno korišćenje višestruko većih iznosa koje će imati na raspolaganju kao zemlja članica.

broj komentara 1 pošalji komentar
(nedelja, 11. feb 2018, 09:57)
anonymous [neregistrovani]

Zivim u EU

Iskren da budem ,Srbija nema sanse ni za 50 godina da ekonomski bilo sta znacajno postigne a bez velikog upumpavanja para. Jednostavno,provedete neko vreme ovde i sve vam je jasno za 15 dana.Verujte da sam iskrena i da volim svoju zemlju.