Osnovan "Južni tok Srbija"

Predstavnici ruske kompanije "Gasprom" i domaćeg "Srbijagasa" potpisali su u Bernu u Švajcarskoj Ugovor o osnivanju preduzeća "Južni tok Srbija".

U ime "Srbijagasa" osnivački akt potpisao je generalni direktor Dušan Bajatović, a sa ruske strane generalni direktor projekta "Južni tok" u "Gaspromu" Pavel Oderov.

Bajatović je naglasio da, s obzirom da Srbija može da skladišti između pet i sedam milijardi metara kubnih gasa na svojoj teritoriji, to znači da se našoj zemlji otvaraju vrata da može biti regionalni igrač kada je u pitanju transport, skladištenje, distribucija i trgovina gasom, kao i da bude energetsko čvorište u ovom delu Evrope, kada je u pitanju gas, nafta i struja.

"To zajedničko preduzeće biće registrovano u gradu Cugu i promenjivaće se kontinentalno pravo, a po sadašnjem srpskom zakonodavstvu, kada uđemo u proces dobijanje licenci i dozvole za obavljanje delatnosti i izgradnju gasovoda, bilo bi potrebno osnovati ćerku firmu u Srbiji", objasnio je Bajatović, ističući da u ovoj fazi još uvek nije potrebno osnivanje takve firme.

Direktor "Srbijagasa" je podsetio da vlasništvo "Gasproma" u zajedničkom preduzeću iznosi 51 odsto, dok "Srbijagas" poseduje 49 odsto novoosnovane firme.

Finalizacija radnji koje su trajale godinu i po dana

Bajatović je rekao da, do početka izgradnje gasovoda, treba da se uradi "fizibiliti" studija, trasa gasovoda, ugovaranje potrebnih količina gasa i projektovanje, dodajući da će srpska "fizibiliti" studija za "Južni tok" biti završena do kraja ove godine, a zbirna "fizibiliti" studija za ceo "Južni tok" do marta 2010. godine.

Bajatović je podsetio da osnivanje zajedničkog preduzeća "Južni tok Srbija" predstavlja finalizaciju radnji koje su trajale godinu i po dana.

To je prvo preduzeće, koje je ruska kompanija osnovala sa nekom od zemalja učesnica projekta "Južni tok", naveo je "Srbijagas". "Gasprom" će zajedničke kopanije uskoro osnovati i sa Bugarskom, Grčkom, Mađarskom Slovenijom, Austrijom i Italijom.

Prema ranijim najavama Bajatovića, kapacitet gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju iznosiće od 36 do 41 milijardu metara kubnih godišnje, što će omogućiti da Srbija ima godišnji prihod od tranzitnih taksi u iznosu od oko pola milijarde evra.

Izgradnja dela gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju koštaće oko 700 miliona evra, a dužina trase gasovoda kroz našu zemlju biće oko 450 kilometara.

Ulazna tačka gasovoda u Srbiju biće na bugarsko - srpskoj granici, glavno čvorište biće kod Beograda, izlazna tačka na srpsko - mađarskoj granici, a dogovoreno je i da jedan krak gasovoda prolazi do Republike Srpske.

Planirano je da se izgradnja gasovoda kroz Srbiju obavlja kroz projektno finansiranje i kreditno zaduženje zajedničkog preduzeća "Srbijagasa" i "Gasproma".

Sedište u Švajcarskoj, poslovanje prema zakonima Srbije

Preduzeće "Južni tok Srbija" delatnost će obavljati prema srpskim zakonima, ali će imati sedište u Švajcarskoj i, prema izjavama rukovodstva "Srbijagasa", nijedna važnija odluka u okviru tog preduzeća neće moći da bude doneta preglasavanjem.

Gasovod kroz Srbiju trebalo bi da bude izgrađen najkasnije do 31. decembra 2015. godine, završetak studije izvodljivosti za izgradnju celokupnog gasovoda planiran je do 30. juna 2010. godine.

"Južni tok" je gasovod za transport ruskog prirodnog gasa, čija je trasa planirana od ruske luke Novorosijsk, preko dna Crnog mora do bugarske luke Varna, preko Balkanskog poluostrva, Srbije i Mađarske do Austrije i Italije.

Celokupan kapacitet gasovoda "Južni tok" biće 63 milijarde metara kubnih, a njegova kompletna izgradnja koštaće oko 20 milijardi evra.

Osnovni uslovi za osnovni sporazum o saradnji", koji definiše izgradnju dela gasovoda "Južni tok" i tranzit prirodnog gasa preko Srbije, potpisali su 24. decembra prošle godine u Moskvi predsednik upravnog odbora "Gasproma" Aleksej Miler i Dušan Bajatović.

Taj dokument predviđa da ruska kompanija ima 51 odsto udela u zajedničkom preduzeću za izgradnju gasovoda kroz Srbiju.

Osim tog dokumenta, u sklopu srpsko - ruskog energetskog aranžmana, prodato je i 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije za 400 miliona evra, a potpisan je i dokument o izgradnji podzemnog skladišta gasa "Banatski dvor".

Predsednici Rusije i Srbije Dmitrij Medvedev i Boris Tadić potpisali su Deklaraciju o saradnji, koja predstavlja političku garanciju da će posle prodaje NIS-a biti realizovani i ostali delovi energetskog sporazuma i njome se na državnom nivou garantuje sporovođenje tih dokumenata.