MMF: Javna infrastruktura na Zapadnom Balkanu – put ka višim prihodima

Regionalno koordinisane intenzivne aktivnosti na unapređenju javne infrastrukture, u kombinaciji s boljim upravljanjem samim projektima, mogle bi značajno da povećaju dohodak po stanovniku u zemljama Zapadnog Balkana, ocenjuje se u analizi Evropskog odeljenja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Dugoročno povećanje realnog bruto domaćeg proizvoda BDP-a po stanovniku bi moglo da iznosi čak tri-četiri procentna poena, navodi se u tekstu objavljenom na sajtu MMF-a, čiji su autori Ruben Atojan i Dora Benedik.

Konstatujući da "ekonomije Zapadnog Balkana - Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija – imaju nedovoljno razvijene transportne, energetske i telekomunikacione mreže u odnosu na prosek Evropske unije", autori ocenjuju da će zatvaranje jaza na polju javne infrastrukture pomoći regionu da uhvati korak sa Zapadnom Evropom u pogledu životnog standarda.

"Ali odakle novac za to? Biće potrebno veće finansiranje i iz domaćih i iz stranih izvora. Bolje planiranje i realizacija projekata javnih investicija su takođe neophodni", piše u izveštaju.

"Približavanje dohotka nivoima u EU značajno je usporilo na Zapadnom Balkanu od početka svetske finansijske krize. Ekonomski razvoj regiona napreduje sporim tempom. Da bi zemlje zatvorile jaz u pogledu životnog standarda u odnosu na EU, moraće da pronađu način da ponovo pokrenu ekonomski rast", dodaje se u izveštaju.

MMF je, kako piše, identifikovao nedostatak osnovne javne infrastrukture u regionu kao značajnu prepreku za brži ekonomski rast.

"Bolje transportne, energetske i telekomunikacione mreže bi pomogle zemljama Zapadnog Balkana da podignu produktivnost, ostvare bolju integraciju u tokove svetske trgovine i učine region atraktivnijim za strane investicije", napominje se u tekstu.

Dva preduslova

Autori analize primećuju, međutim, da nije lako uhvatiti korak sa EU u pogledu nivoa infrastrukture i dodaju da javne investicije zahtevaju pozamašne resurse iz budžeta i čvrste institucionalne okvire koji regulišu odabir, izvršenje i praćenje projekata.

"Ta dva preduslova uglavnom nedostaju na Zapadnom Balkanu. Većina zemalja u regionu već ima visoke nivoe javnog duga, a neke i visoke budžetske deficite. Poteškoće u korišćenju mogućnosti finansiranja na međunarodnim tržištima kapitala ograničavaju likvidnost. Upravljanje javnim investicijama takođe je slabo", piše u izveštaju.

Kako se navodi, uprkos preprekama, potencijalna korist od poboljšanja infrastrukture jasno ukazuje na potrebu da zemlje Zapadnog Balkana investiraju u modernizaciju ključnih saobraćajnica i energetsku i telekomunikacionu infrastrukturu.

Autori teksta na kraju navode aktivnosti koje u kontekstu ove problematike preporučuje MMF, i to:

"Investiranje u investiranje": unapređenje kapaciteta za planiranje, odabir i sprovođenje infrastrukturnih projekata bi se obezbedilo da se raspoloživi resursi koriste na bolji način i poboljšala sposobnost regiona da apsorbuje dostupno finansiranje od strane donatora. Važno je da infrastrukturni projekti ne podlegnu politizaciji. Zemlje to mogu da izbegnu uspostavljanjem planova javnih investicija zasnovanih na konkretnim i merljivim ciljevima, kao i transparentnim metodologijama ocene.

Mnoge infrastrukturne mreže sežu preko granica. Iz tog razloga će bolja regionalna koordinacija investicionih projekata biti od suštinskog značaja.

Razmatranje smanjenja rashoda

Zemlje bi, dodaje se, trebalo da razmotre mogućnosti smanjenja tekućih rashoda u cilju pronalaženja resursa za skupe projekte. Vlade bi mogle da stvore dodatni manevarski prostor proširenjem poreske osnove (ukidanjem oslobođenja i poreskih olakšica) i jačanjem poreske discipline, što bi imalo za posledicu veću naplatu prihoda.

Eksterno finansiranje bi trebalo da igra veću ulogu u razvoju javne infrastrukture na Zapadnom Balkanu, prepuštajući domaće finansijske resurse potrebama privatnog sektora. Zvanično donatorsko, multilateralno i bilateralno finansiranje po koncesionalnim uslovima moraće da igra dominantnu ulogu, naročito u zemljama sa visokim javnim dugom.

Takođe, zemlje ne bi trebalo da ugrožavaju svoju opštu makroekonomsku stabilnost preambicioznim ili loše sprovedenim javnim infrastrukturnim projektima. Kompromisi između ekonomskog rasta, inflacije i deficita bilansa tekućih transakcija trebalo bi da budu ključni element svake diskusije o politici unapređenja javne infrastrukture u regionu, zaključuje se u analizi.

broj komentara 1 pošalji komentar
(petak, 09. feb 2018, 08:15)
anonymous [neregistrovani]

Bogami tesko

U zemlji gde se obecava 500 evra 2020. godine tesko da moze bilo sta da se postigne. Mozda moze kao i do sada. Da se narod i radnici drze na ivici egzistencije,a da se pare daju za kojekakve projekte. Ima tu i dobrih projekata,ali ekonomska snaga zemlje nije ni blizu tome da podrzi to. Jos,vidim,pominje se da gradimo neke puteve za Albaniju ili BiH !!!! Naslucujem,ako sam u pravu,da se sugerise da prodamo sve zivo u vezi sa projektima koje ne mozemo ni da izvedemo.Sve u svemu,losi predlozi.