Država se okreće privatnom sektoru

Otvarajući sajmove "Biznis baza" i "Učeničko preduzetništvo", ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da će se država ubuduće sve više okretati privatnom sektoru, jer on zapošljava milion i 600 hiljada ljudi, ostvaruje 50 odsto izvoza i ima mogućnosti za brz rast.

Budućnost Srbije je u malim i srednjim preduzećima i direktnim stranim investicijama. Država će smanjivati broj zaposlenih, ali će privatni sektor taj broj povećavati.

Darko Budeč već 16 godina ima fabriku za proizvodnju savremene rasvete. Uz pomoć 50-ak zaposlenih, proizvodi kompanije "BAK" nalaze se na tržištu Italije, Rusije, Švedske i Danske. Iz godine u godinu izvoz je sve veći, a domaća rasveta na stranom tržištu skuplja je od 15 do 30 odsto.

Budeč misli da je najvažnije da država pomogne da se dođe do kvalitetne infrastrukture za proizvodnju za izvoz. To bi bilo moguće izvesti davanjem industrijskih zona na određen broj godina uspešnim firmama. Važno je i da se pokrije finansiranje marketinga, kao što rade druge zapadnoevropske zemlje.

"Deo budžeta namenjen malim i srednjim preduzećima neće biti smanjen, a memorandum potpisan sa Evropskom Unijom obezbediće da jeftina sredstva Evropske investicione banke budu dostupna i privatnom sektoru", kaže ministar Dinkić.

"Obezbedićemo više sredstava u Fondu za razvoj. Jedan deo će doći iz budžeta. Drugi deo iz nekomercijalnih kredita nekih poslovnih banaka s kojima ugovaramo ove aranžmane", objasnio je Dinkić.

Mladi ljudi žele sopstveni biznis 

Svaki treći omladinac u Srbiji želi da pokrene sopstveni biznis. Grupa učenika Elektrotehničke škole "Nikola Tesla", uz pomoć prijatelja iz Dizajnerske škole i donacije od devet hiljada dinara, napravila je zvučnike koji mogu da emituju zvuk sa MP 3 plejera ili telefona, imaju punjive baterije sa velikom autonomijom i nisu skupi.

Ministarka omladine i sporta Snežana Marković Samardžić kaže da podaci pokazuju da je od svih mladih ljudi zaposlenih u Srbiji njih 80 odsto zaposleno kod drugog, da je krajnje vreme da se taj trend promeni i da mladi ljudi ne budu zaposleni, nego poslodavci.

Škole i opštine koje su spremne da plate prekovremeni rad profesora moći će da uđu u program omladinskog preduzetništva i do 5. decembra konkurišu za povoljne kredite od 15 hiljada evra bez hipoteke, sa rokom otplate od pet godina, uz godinu počeka i samo jedan odsto kamate.