Saradnja sa Turskom – šta se očekuje od Vučićeve posete

Susret srpskog i turskog predsednika treći je samo u poslednjih godinu dana. Svaki put u centru razgovora bilo je unapređenje privredne saradnje. Turska preduzeća otvorila su pogone u Vladičinom Hanu, Leskovcu, Nišu, Aleksincu.

U Srbiji je registrovano oko 400 privrednih subjekata čiji su vlasnici iz Turske, a oko 50 njih i aktivno posluje.

Za jedanaest meseci 2017. godine, trgovinska razmena veća je za oko petinu nego u istom periodu 2016.

Očekuje se da će ove godine razmena dostići milijardu evra.

Nenad Đurđević iz Privredne komore Srbije kaže da je konkretan rezultat posete dogovor o proširivanju slobodne trgovine sa Turskom, u kojem se praktično dolazi do povećanja kvota za izvoz srpskih proizvoda u Tursku.

"Pre svega imamo kvotu od 5.000 tona goveđeg mesa koje možemo da izvezemo, povećane su kvote za suncokret, suncokretovo ulje, zamrznuta testa, zamrznuto voće i povrće, mak, što su proizvodi koji su nama značajni jer su traženi u Turskoj, a mi imamo da ponudimo", navodi Đurđević.

Napretka ima i u oblasti turizma. U prvih jedanaest meseci prošle godine, Srbiju je posetilo gotovo 96.000 Turaka.

Potpredsednik vlade, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić navodi da su turski turisti na drugom mestu po broju dolazaka u Srbiju.

"Beograd je destinacija gde oni najradije dolaze i najveći broj stranih turista koji posećuju Beograd su upravo turski turisti. Siguran sam da će se ovaj trend nastaviti i u narednoj godini a ovakve posete samo tome dodatno doprinose", navodi Ljajić.

Razgovor o novim investicijama – to se očekuje i od sutrašnjeg susreta dvojice kolega.

U Privrednoj komori kažu da je za turske kompanije Srbija privlačna iz dva razloga.

"Prvi je geografski, dakle blizu EU, blizu tim glavnim putevima, praktično Koridoru 10 gde su uglavnom njihove investicije locirane i sama činjenica da Srbija pregovara oko članstva sa EU čini to da njihove kompanije mogu da budu deo tog ekonomskog sistema a to je za njih značajno", objašnjava Đurđević.

Dodaje i da Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom i uskoro sa Evroazijskom ekonomskom zajednicom, čime, kako ukazuje, pozicioniranje kompanija u Srbiji im omogućava da bescarisnki izvoze i u EU i u Rusiju.

Osim ekonomskih, razgovaraće se i o odnosima u regionu. U Ankari će boraviti i Bakir Izetbegović.

Vladimir Ajzenhamer sa Fakulteta bezbednosti kaže da su u pitanju vrlo bitni ekonomski projekti koji zahtevaju ozbiljnu političku stabilnost u regionu.

"Nema više prostora za neke etničke razmirice ili vraćanje u prošlost. Dakle, ovo je trenutak kada region mora krenuti napred i ovaj susret na trilateralnom nivou jeste jako dobra podloga za jedan takav poduhvat", ističe Ajzenhamer.

Ljajić kaže da su ekonomski odnosi Srbije i Bosne i Hercegovine odlični.

"Najveći obim trgovinske razmene u okviru CEFTA imamo upravo sa BiH. Najveći obim izvoza ostvarujemo sa BiH. Preostaju ova politička pitanja koja treba da se rešavaju i siguran sam da će se tenzije smanjiti, da ćemo ući u period konstruktivnih odnosa", ocenjuje Ljajić.

Konstruktivniji odnos čeka se i za početak gradnje auto-puta od Beograda do Sarajeva.

Ali pre toga, čeka se konsenzus tri naroda u BiH o trasi kuda bi ta saobraćajnica trebalo da prođe.