Šta je prepreka malim poljoprivrednicima za dobijanje kredita

Porodica Ratković iz Krajišnika kod Zrenjanina bavi se ratarstvom i proizvodnjom mleka. Počeli su sa pet, a sada su stigli do 17 jutara zemlje. Sve to sopstvenim ulaganjem i uz jedan zajam od Garancijskog fonda. Bankarske kredite Srđan izbegava zbog visokih kamata.

"Da bude tako manja kamata od ove sada koju nama nude od 15, 17, čak i 20 odsto, znači takav kredit kao što sam uzeo od Garancijskog fonda. Ali kad ja njih kao čovek poljoprivrednik, ne baš nekog raskošnog obrazovanja, pitam kolika će mi rata konkretno biti, na to pitanje ne mogu da mi odgovore", kaže Srđan Ratković, poljoprivrednik iz Krajišnika.

Povrtarima sa severa Banata problem je što nemaju šta da daju za obezbeđenje kredita.

"Veliki broj njih je sa relativno malim posedima, pa i u tom smislu imaju malo parcela na kojima rade u vlasništvu, a hipoteka na te parcele je jedan od bitnih uslova da bi se kredit dobio", objašnjava Nikola Filipović iz udruženja povrtara "Banatska lenija" iz Kikinda.

Prošle godine država je pomogla 667 mladih poljoprivrednika tako što im je dotirala 75 odsto vrednosti njihovog ulaganja. Za početnike pripremaju posebne projekte.

"Razvijamo jedan projekat gde ćemo pokušati da napravimo alat pa će jedan deo troškova obezbeđenja preuzeti država na sebe ili preko partnera iz sveta koji žele da ovo finansiraju. Imamo nekoliko finansijskih institucija sa kojima pregovaramo", ističe ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Uslov da banka odobri kredit je da gazdinstvo bude registrovano bar dve godine i da ostvaruje profit. Početnici to ne mogu da ispune. Zato se sve češće govori o alternativnim finansijskim institucijama, pa i o zakonu kojim bi njihov rad bio regulisan.