EK: Srbija nastavila ekonomski rast, investicije podstakle BDP

Ekonomska ekspanzija ne jenjava, a realni rast BDP-a za 2017. godinu trebalo bi da bude 1,9 odsto, navodi se u izveštaju Evropske komisije.

Evropska komisija u svom kvartalnom izveštaju o stanju evropske ekonomije u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima naglašava da se u Srbiji realni rast BDP-a u trećem kvartalu 2017. godine povećao za 2,1 odsto u odnosu na isti period 2016. godine što je, kako se navodi, u velikoj meri podstaknuto investicijama i potrošnjom domaćinstava.

"Usled snažnih investicija, realni rast BDP-a u trećem tromesečju je porastao na 2,1 odsto sa 1,4 odsto koliko je iznosio u prethodna tri meseca. Privredna aktivnost je ubrzana u većini sektora, naročito u građevinarstvu i rudarstvu, proizvodnji, snabdevanju električnom energijom, gasom i parom", navodi se u dokumentu Evropske komisije.

Dodaje se da je zbog letnjih suša poljoprivreda ostala jedini sektor koji je negativno (zabeležen pad aktivnosti od 11,1 odsto u odnosu na isti period lane) uticao na privredni rast Srbije u trećem kvartalu 2017. godine.

Investicije beleže rast od 6,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok su na dvocifreni rast od 11, 4 odsto u oblasti izvoza robe i usluga najviše su uticale direktne strane investicije i jaka potražnja iz EU.

Uvoz je sa već snažnog rasta od devet odsto u drugom kvartalu (u odnosu na isti period prošle godine) porastao na 10,7 odsto u trećem kvartalu.

"Ekonomska ekspanzija nastavljena je nesmanjeno i u poslednjim mesecima godine, a prema preliminarnim procenama, realni rast BDP-a iznosio je 1,9 odsto za celu godinu", stoji u poslednjem izveštaju Evropske komisije koji se odnosi na stanje ekonomije u Srbiji.

U Evropskoj komisiji navode da je stopa nezaposlenosti stanovništva u Srbiji, starosne dobi od 15 i više godina, iznosila 12,9 odsto u trećem kvartalu 2017. godine.

"Broj nezaposlenih smanjen je za 21,9 hiljada ili 4,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je stopa zaposlenosti u trećem kvartalu dostigla najviši nivo (48,2 odsto) od početka ankete o radnoj snazi u 2014. godini", piše u poslednjem izveštaju Evropske komisije.

U dokumentu se dalje navodi da je izvoz Srbije u evrima porastao za 12 odsto u periodu septembar-novembar 2017. u odnosu na isti period 2016. godine.

"Stabilan učinak izvoza uglavnom je bio rezultat robusnog porasta izvoza robe za 14,4 odsto. Međutim, poljoprivredni izvoz je snažno opao od avgusta, jer je loše vreme u velikoj meri uticalo na neke useve.

Porast u domaćoj potražnji odrazio se na rast uvoza u periodu oktobar - novembar za preko 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine što je u proseku porast od 14,6 odsto za period januar-novembar 2017. Uvoz, na prvom mestu, kapitalnih dobara, ubrzan je snažno, što ukazuje na značajan rast investicionih aktivnosti u poslednjem kvartalu godine.

Kao rezultat takve dinamike u trgovini, robni deficit je od januara do novembra porastao na 3,8 milijardi evra, što je više za 20 procenata u odnosu na isti period prošle godine", navode u Evropskoj komisiji.

U delu kvartalnog ekonomskog izveštaja koji se odnosi na Srbiju u Evropskoj komisiji napominju da je inflacija u zemlji u oktobru i novembru ostala na stabilnih 2,8 procenata.

U zaključku Evropska komisija navodi da je do kraja novembra izvršenje budžeta Srbije uveliko prevazišlo ciljeve deficita i prihoda.

"Opšti suficit države povećao se na 95,1 milijardi dinara ili 2,1 odsto procenjenog godišnjeg BDP-a, prema revidiranom godišnjem cilju deficita od 1,1 % BDP-a. Ukupan rast prihoda iznosio je 7,5 odsto u odnosu na isti period lane, podstaknut snažnom poreskom politikom i prihodima od socijalnog osiguranja. Ukupni rashodi porasli su za samo 1,5 odsto, dok je tekuća potrošnja ostala pod kontrolom", kažu u Evropskoj komisiji.

Poslednji ekonomski izveštaj Komisije zaključuje da je državni dug Srbije krajem novembra 2017. godine iznosio je 23,4 milijarde evra ili 62,6 odsto procenjenog godišnjeg BDP-a što je smanjenje sa 71,9 procenta sa kraja 2016. godine.