Srpske rukotvorine oduševljavaju strance

Buran turistički razvoj u Srbiji poslednjih godina mnoge zanate je spasao od zaborava. Ručno tkani odevni predmeti, nakit od pustovane vune, izvezene marame i čarape, ukrasne sveće, opanci, čokanji, slike na staklu i svili, kaligrafski natpisi, sve su to rukotvorine koje oduševljavaju strance.

Nadaleko čuveni pirotski ćilim postao je vrhunski poklon kojim često i naši državnici daruju svoje strane kolege. Pre 100 godina, Pirot je imao 5.000 ćilimarki, danas – dvadesetak.

"Danas je velika potražnja, nama traže više od onoga što mi možemo da uradimo. Naš kapacitet je mali i pri tome je proizvodnja jako spora zato što radimo sertifikovani ćilim, originalne pirotske ćilime koji su zahtevni i gde je mesečna proizvodnja 80 centimetara kvadratnih", kaže Slavica Ćirić iz Ćilimarske zadruge "Damsko srce".

Autori su složni u tome da stranci više cene njihov rad.

"Veoma lako prepoznaju tu vrstu vrednosti koju manuelni rad donosi, tako da mi u svojoj ponudi koju formiramo zaista insistiramo na tom nečem što je potpuno originalno i autorsko", rekla je Dragana Rusalić iz "Beogradskog izloga".

Značaj očuvanja tradicije, pre svega kroz brigu o narodnom stvaralaštvu, prepoznala je i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju.

"Mi u selu Rakovici, gore nadomak Avale, imamo jedan mini-muzej zanatstva, imamo 22 zanatske radionice i od njih smo tražili sredstva da nam pomognu da strani turisti imaju priliku da čuju na svom jeziku nešto o ta 22 zanata. Mogu da se pohvalim da smo prvi mini-muzej koji ima i vođenja na kineskom jeziku, pored nemačkog, engleskog, francuskog i srpskog jezika", kaže Dejan Milosavljević iz udruženja "Naše ruke".

Strani turisti predmete narodne radinosti rado kupuju kao suvenire.

"Cene to kada vide da je ručni rad, a ne nešto fabrički pravljeno, da je već, da kažem, gotov proizvod", rekla je Maja Radojčić.

Pred domaćim turizmom su, čini se, lepi dani i godine. Tome u prilog idi i najnoviji članci Travel viklija i Indipendenta, koji pozivaju turiste da ovih dana dođu u Beograd i Srbiju na doček Nove godine po julijanskom kalendaru.

A kad ide dobro turizmu, biće posla i za mnoge privredne grane, pa i za zanatstvo.