Grade se tuneli i vijadukt kod Čortanovaca, postavljeno više od 500 šipova

Plavni teren u blizini Dunava, ali i padine Fruške gore, najveći su izazov u modernizaciji tog dela pruge. Da bi savladali najtežu deonicu, izvođači će postaviti više od tri hiljade šipova, dužine 80 kilometara.

"Ova deonica je najkomplikovanija zato što je ovde klizište. Da bismo mogli sa tunelskim cevima da izađemo i da pređemo, morale su da se rade dve nove tunelske cevi, ukupne dužine oko 2.250 metara, morali smo da radimo zaštitu klizišta koja se radi u tri nivoa", objašnjava direktor projekta Vidoje Milentijević.

Zato se dva meseca radi na nekoliko lokacija istovremeno, a količina potrebnog materijala meri se u milionima kilograma.

"Do sada je potrošeno oko 3,5 miliona kilograma armature. Do sada je urađeno 470 šipova na ulaznom i izlaznom preduseku tunela i oko 80 šipova na vijaduktu", kaže Milentijević.

Vijadukt, dužine tri kilometra, gradi se od Čortanovaca do Sremskih Karlovaca, imaće dva koloseka i biće postavljen iznad obale Dunava na 59 stubova, a najviši je 28 metara.

"Takav vijadukt jeste prvi u istoriji srpskih železnica zato što ima toliko tešku geologiju. Ide kroz Frušku goru", ukazuje direktor "RŽD Internešenela" Mansurbek Sultanov.

Na ovoj pruzi vozovi će razvijati brzinu i do 200 kilometara na čas. Baš zato, zbog bezbednosti, ona će čitava biti ograđena, a umesto pružnih prelaza na njoj će se nalaziti nadvožnjaci i podvožnjaci. Dotrajali objekti biće zamenjeni.

"Postoje stanične zgrade i peroni, čitava infrastruktura od Stare Pazove do Novog Sada. Sve se to projektuje i gradi po najsavremenijim evropskim propisima", ističe Sultanov.

Vijadukt i tunel bi trebalo da budu završeni za četiri godine, a tokom druge faze radova na ovoj deonici biće rekonstruisana postojeća pruga, a gradiće se i novi kolosek u dužini od 40 kilometara.