Brnabićeva: Srbija uspešno završila aranžman sa MMF-om

"Time smo uspešno završili trogodišnji aranžman", rekla je Ana Brnabić novinarima u EMS-u i istakla da je Srbija pokazala da je "stabilan i ozbiljan partner u najtežim okolnostima".

Navodi da će to zvanično biti obeleženo u februaru, kada se i zvanično završava aranžman i kada će doći Misija MMF-a u našu zemlju.

"To je sve deo šire slike i politike koja počinje da daje konkretne rezultate, nastavićemo tako i u 2018. godini", poručila je Brnabićeva.

Osvrćući se na strane investicije premijerka navodi da je Srbija u pravih deset meseci ove godine imala neto priliv direktnih stranih investicija od skoro dve milijarde evra, što je za 26,4 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

"Upravo smo dobili izveštaj od Narodne banke Srbije da je neto priliv direktnih stranih investicija u prvih deset meseci skoro dve milijarde evra, odnosno 1,994 milijarde", rekla je Brnabićeva.

Navodi da se pregovara i sa oko 50 kredibilnih stranih investitora zainteresovanih za Srbiju.

"Nadam se da ćemo jedan deo tih ugovora potpisati već u prvom kvartalu 2018. godine, što je potencijal za otvaranje 27.000 novih radnih mesta", naglasila je premijerka.

"Pušten u rad najsavremeniji 'energetski auto-put'"

Ranije danas Brnabićeva je prisustvovala puštanju u rad dalekovoda, koji predstavlja prvu završenu deonicu Transbalkanskog koridora za prenos električne energije.

Deonica duga 68 kilometara, od Pančeva do Rešica u Rumuniji, puštena je u rad u "Elektromreži Srbije" u Beogradu, a premijerka je istakla da je to najsavremeniji "energetski auto-put" i da srpska energetika "staje na noge".

Izgrađeni dalekovod od 68 kilometara deo je kapitalnog elektroenergetskog projekta pod nazivom Transbalkanski koridor za prenos struje, a vrednost tog dela je 27 miliona evra.

Brnabićeva je navela da je to fantastičan uspeh i da Srbija pored ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu - koridora 10 i 11, Moravskog koridra i železničkih koridora, razvija i energetsku infrastrukturu.

"EMS je pustio u rad 'auto-put' između Pančeva i Rešica, koji je najkvalitetniji auto-put u svetskoj energetici. Čestitam celom timu, tri meseca je urađeno pre roka. Treba svi da se ugladaju na taj projekat. Važno je da projekte završavamo u roku, a još bolje i pre roka", navela je premijerka.

Ističe da je dobro i to što su bile uključene domaće kompanije i dodaje da su u prethodne tri godine započeti mnogi projekti i završeni, na primer Klinički centar Niš.

Navodi da EU podržava takve projekte i da je taj energetski koridor jedan od prioritetnih.

Podseća da je Evropska unija za taj projekat izdvojila oko 12 miliona evra 2014, ali da je to bilo preusmereno na poplave, pa je EMS zato iz svojih sredstava uložio 27 miliona evra u taj projekat.

"Uvek je dobro kada možemo da utičemo na evropska sredstva, ali sada možemo da računamo i na sopstvena", dodala je premijerka.

Puštanju u rad dalekovoda, koji predstavlja prvu završenu deonicu Transbalkanskog koridora, prisustvovali su u dispečerskoj sali EMS-a i ministar energetike Aleksandar Antić i direktorka EMS-a AD Jelena Matejić.

Antić je rekao da je danas izuzetan dan za srpski energetski sistem, jer je reč o kapitalnom projektu koji će doneti dugoročno benefite Srbiji, povećati sigurnost snabdevanja i dodatno smanjiti gubitke.

"Proći će kroz našu zemlju panevropski elektroenergetski koridor, koji će omogućiti da ide struja sa istoka ka zapadu, gde su bogatija tržišta. To kapitalno utiče na naše ukupne prenosne prilike i smanjuje gubitke na mreži, koji su inače najmanji u Evropi", rekao je Antić.

Jelena Matejić je rekla da je danas pušten u rad novi, dvostruki, interkonektivni 400-kilovoltni dalekovod od Pančeva do granice sa Rumunijom.

Reč je o važnoj investiciji koja će značajno povećati prenosne kapacitete i pouzdanost prenosnog sistema Srbije, rekla je Matejićeva.

Kako je rekla, taj dalekovod će doprineti i smanjenju gubitaka u prenosu električne energije i višestruko je značajan za elektroenergetski sistem naše zemlje. 

"Upravo zahvaljujući projektima kao što je ovaj, ali i niz drugih koje je EMS sprovodio tokom poslednjih pet godina, gubici u prenosu električne energije su na istorijskom minimumu i iznose 2,09 odsto", dodala je Matejićeva.

Transbalkanski koridor dalekovodima će spojiti Rumuniju, Srbiju, BiH, Crnu Goru i Italiju.

Dalekovod ide od Rešica u Rumuniji do Pančeva, Obrenovca i Bajine Bašte, zatim do Pljevalja u Crnoj Gori i Lastve i onda ispod mora do Vilanove u Italiji.

U Srbiji jedan deo ide do Kragujevca i Kraljeva, a deo ide do Višegrada u Republici Srpskoj.

EMS je gradio deonicu dalekovoda od trafostanice Pančevo 2 do rumunske granice.

Na trasi dugoj 68 kilometara u rekordnom roku su podignuta čak 203 stuba, a posao je završen tri meseca ranije nego što je planovima predviđeno.

Vrednost te deonice je iznosila 24,7 miliona evra, a ukupna vrednost izgradnje, zajedno sa neophodnim dodatnim radovima na elektroenergetskim objektima, iznosi više od 27 miliona evra.

Celokupan projekat finansiran je sredstvima EMS-a, a izvođači radova su domaće kompanije.

Kabl dug 455 kilometara i snage 400 kilovolti ispod mora će prenositi struju iz balkanskih zemalja do Italije.