Bez plaćanja poreza i doprinosa u prve dve godine poslovanja

U lozničkom selu Grnčara, košnice se proizvode već dve decenije. Na čelu porodične firme sa desetak zaposlenih sada je Darko Ignjatović. Poslovao bi, kaže, mnogo lakše da su poreski nameti manji.

"Plaćamo za doprinose oko 180.000 mesečno za sve radnike, doprinose i poreze komplet za firmu. Da smo imali te olakšice, dosta mašina bismo kupili, materijala, opreme, dosta bismo sebi olakšali rad", kaže Darko Ignjatović.

Samo za poreze i doprinose, kako NALED računa, po zaposlenom preduzetnici moraju da izdvoje od 150 do 400.000 dinara godišnje. Novu olakšicu, kako se predviđa koristiće oko 8.000 ljudi – a na to imaju pravo svršeni studenti, srednjoškolci i oni koji su duže od šest meseci na birou za zapošljavanje.

"Smatramo da je ona posebno bitna za one koji kreću poslovanje iz sive zone jer sada, budući da su svesni koliko je skupo započeti poslovanje, preduzetnici najčešće kreću u nelegalnim vodama i onda tek kad krenu da razvijaju svoj biznis, kada vide da više ne mogu da posluju u sivoj zoni, prelaze u legalnu. Naša ideja je da u samom startu oni se registruju", napominje Irena Đorđević iz NALED-a.

Iako bi podsticaj dugoročno mogao da smanji sivu ekonomiju, za početak će koštati – i to lokalne samouprave. One sa većim budžetom međutim, objašnjavaju stručnjaci, to neće osetiti.

"Kada se sve to stavi na papir, izračuna, verujem da kao društvo dobijamo mnogo više nego što lokalne samouprave gube. Verujem da će država i krajnjoj liniji tim opštinama koje su u probelemu, gde nema mnogo zaposlenih, gde nema mnogo proizvodnje ni ubiranja poreza i doprinsa, svakako morati da pomogne", objašnjava prof. dr Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Preduzetnik u Srbiji gotovo polovinu mesečnog prihoda daje na poreze i doprinose. Onaj u Nemačkoj, recimo, za to izdvaja petinu zarade.