Unutrašnji dijalog, otvorena pitanja trgovine između Beograda i Prištine

"Postigli smo rezultate u rešavanju različitih problema kada je u pitanju carina, rešavali smo probleme prometa robe, ali ima niz otvorenih pitanja i niz stvari koje vidimo na terenu svakog dana", rekao je Čadež otvarajući skup.

Privrednici su podstili da je na relaciji Beograd-Priština suficit u trgovinskoj razmeni 420 miliona evra, a da 90 procenata izvoza na Kosovo pokrivaju srpske firme, ali i da je ostalo još dosta toga da se uradi, pre svega da se uproste carinske procedure i izmene različite regulative za izvoz robe na teritoriju Kosova.

Ukupan promet robe između centralne Srbije i Kosova i Metohije, samo u periodu januar-septembar ove godine, iznosio je više od 366 miliona evra, što je 13 odsto više nego u odnosu na isti period 2016, izjavio je Čadež.

"Isporuke su iznosile 342 miliona evra, a nabavke su iznosile 23 miliona evra. Tu možete uočiti jedan dosta veliki disbalans, ali i nabavke rastu, s obzirom da je baza mala", rekao je Čadež.

Naglasio je da je izuzetno važno da radimo na tome da firme sa Kosova i kompanije iz centralne Srbije budu zadovoljne svojim odnosima, da trguju i da zajedno plasiraju na treće tržište, što je ono "što definiše celi privredni segment u pozitivnom svetlu".

Podsetio je da su PKS i Privredna komora Kosova, pod okriljem Asocijacije evropskih privrednih komora, počele zvanične susrete još sredinom 2013. godine, koji su imali za cilj rešavanje pitanja interesa poslovne zajednice, valorizacije ekonomskih potencijala i interesa stanovništva.

"Bili smo uključeni u niz radnih grupa. Imali smo 17 zvaničnih susreta, a prošli smo bezbroj zajedničkih inicijativa, sajmova, B2B i sektorskih sastanaka, i aktivnosti koje su imale za cilj da na terenu rešimo problem privrednika i da razmenjujemo informacije", izjavio je Čadež.

Kako je dodao, postoji razloga da budemo zadovoljni dosadašnjim rezultatima, iako postoji još dosta prostora za saradnju.

"Postignuta je razmena informacija kada je u pitanju kvalitet kompanija, usaglašeni fitosanitarni sertifikati, rešavali smo sporove i konkretne probleme privrednika vezano za slobodan promet robe", istakao je Čadež.

Ipak, preostaje niz otvorenih pitanja, o čemu će, kako dodaje, privrednici danas imati priliku da razgovaraju, kao što je problem plasmana proizvoda i niz drugih pitanja koje vidimo na terenu svaki dan.

Srbija je ponudila saradnju vlastima u Prištini, posebno privrednu. Kažu, čekaju odgovor. 

"Da vidimo na koji način možemo da realno da sagledamo koji su nam problemi i da nalazimo rešenja koja će na svakodnevnom nivou poslovanja firmi da im učini život lakšim. To znači da će proizvoditi više, da će zapošljavati više ljudi da će biti viša plata i para u budžetu", ukazao je Čadež.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić smatra da je važno da srpske firme investiraju na KiM.

"Ako srpske firme budu investirale na KiM to će neminovno značiti i više radnih mesta u srpskim sredinama i u sredinama gde možda od toga da li neki mlad čovek ima pesrspektivu da nađe posao zavisi i da li će zasnovati svoju egzistenciju i budućnost svoje porodice na tom području", istakao je Đurić.

Sa čim se susreću izvoznici hrane?

Kosovo i Metohija su veliki potencijal za srpska preduzeća, ali trenutno privrednici imaju velike probleme posebno prilikom izvoza hrane, gde pominju neusaglašene sertifikate, dozvole za izvoz lekova, prodaju akcizne robe, ocenili su privrednici u PKS.

Predstavnici 90 kompanija iz različitih sektora govorili su o svojim mukama u trgovini s Prištinom.

Goran Berav iz Kompanije "Kozari", koja se bavi proizvodnjom sira, mleka i proizvoda od kozijeg mleka, naveo je da će Srbija izgubiti trku s drugim zemljama koje tu robu prodaju na KiM, ukoliko ne budu postavljene sanitarne stanice na administrativnim prelazima.

"Iz našeg ugla, najvažnije je da se reši kako će roba da se transportuje, predaje i čuva. Sve i da se sutra potpiše nekakav sporazum između Beograda i Prištine, nema adekvatnih uslova na administrativnim prelazima, nema veterinarskih stanica i infrastrukture", upozorio je Berav.

Smatra da će svi prozivođači u Srbiji koji se bave tom proizvodnjom izgubiti trku s kolegama iz Turske, Albanije i zemalja poznatim po proizvodnji kozijeg sira.

"Mi ćemo polako nestati sa tog tržišta, ukoliko se problemi ne reše u narednih godinu dana, a bez nadležnih institucija države ne može ništa da se uradi. Čekanje na prelazima na visokim temperaturama kao što je to letos bio slučaj utiče na znatne gubitke izvoznika hrane jer na prelazima nema uslova za čuvanje i skladištenje robe", rekao je Berav.

Na skupu u PKS, organizovanom kako bi se razgovaralo o problemima prilikom prometa roba i usluga na Kosovu, predstavnicima države predočeni su i problemi u vezi s izvozom lekova.

Aleksandra Gazivoda iz "Hemofarma" navela je da trenutno ova kompanija ne može da dobije dozvolu za izvoz na KiM posebnih lekova koji sadrže psihoaktivne supstance.

Gazivoda je zamolila Kancelariju za KiM da im pomogne u rešavanju tog problema.

"Bolnički lekovi i lekovi sa psihoaktivnim supstancama trebalo bi isto da se tretiraju prilikom izvoza. Ministarstvo zdravlja dalo je odobrenje, ali za sada se čeka potvrda iz Kancelarije za KiM kako bi se lekovi izvezli na Kosovo", kaže Gazivoda.

Objašnjava da je reč o statusno neutralnoj dozvoli za bolničke lekove, te da je važno da se po tom principu izdaju i dozvole za lekove sa psihoaktivnim supstancama.

Prodaja akcizne robe na KiM, poput aloholnih pića, takođe je opterećena komplikovanim procedurama, pa je tako navedeno da pojedini proizvođači iz naše zemlje najpre izvezu proizvode u Albaniju, gde se oni prepakuju, a zatim se na njih stavljaju albanske akcizne markice i s njima se roba vraća na KiM, a to poskupljuje takve artikle za 30 do 40 odsto.

Privrednici smatraju da su u interesu Srbije jake ekonomske veze s Prištinom, da su u tom smislu važni procesi koji vode pomirenju Srba i Albanaca u opštinama u kojima oni žive zajedno, te da je neophodno stvaranje boljih uslova za rad i Srba i Albanaca, ali da je važno omogućiti vraćanje omovine.

Takođe, kako kažu privrednici, veoma su značajni infrastrukturni projekti, poput autoputa Niš-Merdare-Priština, jer će oni omogućiti da brže plasiraju svoje proizvode.

Devedeset odsto firmi iz Centralne Srbije robu plasira na kosovsko tržište.

"Naš interes je da što pre i intenzivnije otvorimo granice, da definišemo i platni promet i da podstaknemo onako kako je Hrvatska podstakla svoju zajednicu u BiH napravi poseban fond i investicije, ne samo za izvoz, ne samo na severu na Kosova, nego na celom Kosovu", naveo je Miroljub Aleksić iz Alko grupe.

Gotovo su svi svesni toga da politika pravi barijere u privrednoj saradnji. Nabrajaju prepreke.

"Uvedena je zaštitna mera za građevinski materijal, to je 12 odsto prodajne cene našeg proizvoda i ja znam da je to jeftin materijal, ali to značajno ugrožava naše poslovanje u narednom periodu. Rezultiralo je padom izvoza za 30 odsto", ukazala je Slavica Živković iz Udruženja fabrika za proizvodnju građevinskog materijala.

Privrednicima, sa obe strane, jasna je važnost jakih ekonomskih veza Beograda i Prištine, ali i procesa koji vode pomirenju Srba i Albanaca.

"Vreme je da i Vlada Kosova i Vlada Srbije to preseku jednom da ne drže taoce nekoliko hiljada privrednika i na jednoj i na drugoj stranu koji su, možemo slobodno reći, heroji današnjice", kaže Nedžad Beljulji, privrednik iz Bujanovca.

Tokom ovog meseca planirana su još tri skupa koja će okupiti sportske saveze, stručnjake iz oblasti ekonomije i zdravstva.

Prvi skup u okviru Unutrašnjeg dijaloga bio je 30. oktobra i tada je nešto više od 40 pravnika, profesora Univerziteta, dalo svoje viđenje rešenja kosovskog problema, dok je drugi skup okupio naučnike akreditovanih instituta društvenih i humanističkih nauka u Srbiji.

I na skupu u Novom Sadu, održanom sredinom novembra u organizaciji Matice srpske mogla su se čuti mišljenja predstavnika stručne javnosti o aktuelnoj situaciji i mogućim koracima koji bi doveli do normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Učesnici su bili intelektualci, književnici, umetnici, predstavnici SPC, veliki broj sociologa, ekonomista i filozofa, njih 26.

Današnjem skupu u PKS pored privrednika i članova komore prisustvuju i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, Dragan Vladisavljević, direktor Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini i sekretar Radne grupe Vlade za pružanje podrške vođenju unutrašnjeg dijaloga o KiM, Radomir Ilić.