Očekuje se nova procena za PKB

Stevanović je pojasnio da za Azotaru i Petrohemiju postoji posebna radna grupa i da se trenutno utvrđuju modeli privatizacije.

"Kada govorimo o PKB-u, tu se očekuje nova procena. Takođe se očekuje donošenje odluke o najboljem modelu privatizacije", rekao je Stevanović za RTS.

Dodao je da je PKB strateški važno preduzeće, ne samo za Beograd i okolinu, već za celu Srbiju.

"Bitno nam je da se donesu dobre odluke za ove velike kompanije koje generišu i veliku dobit, ali i velike probleme", rekao je Stevanović.

Stevanović je rekao da je uvođenje sertifikata za odgovorne u javnim preduzećima dugotrajan i zahtevan proces, ali da je ideja da svi koji u perspektivi budu birani, pre svega u Nadzorne odbore javnih preduzeća, moraju da imaju odgovarajuću "licencu".

Državni sekretar u Ministarstvu privrede je rekao da sertifikat, odnosno licenca nije nešto do čega će se lako dolaziti, iako je to tema tek od nedavno.

"Sertifikati su deo koncepta uvođenja principa korporativnog upravljanja u preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, gde je država većinski vlasnik, i koja se bave delatnostima od opšteg, javnog interesa", rekao je Stevanović.

Ministarstvo privrede je, objašnjava on, prošle godine potpisalo ugovor sa Međunarodnom finansijskom koorporacijom (IFC) o definisanju principa koji će se odnositi na kreiranje modela licenci - svega šta ona podrazumeva, ko će i kako da ih dobija, ko će da ih deli, ali i ko će taj proces da kontroliše.

Prema njegovim rečima, formirana je radna grupa koja, između ostalog, ima zadatak i da definiše koja tela će biti akreditovana za licenciranje zainteresovanih za ove pozicije.

Takođe će biti formirano i telo nadležno da kontroliše proces.

"Koncept je da licenciranje prvo zaživi za članove Nadzornih odbora, organa upravljanja, a da u sledećoj fazi to primenimo i na direktore javnih preduzeća", precizirao je državni sekretar dodajući da su neke moderne države na procesu korportivizacije javnog sektora radile čitavu deceniju, iako ne znači će tako biti i u Srbiji.

Stevanović je istakao da je, zahvaljujući smernicama definisanim 2014. godine, i to u 19 tačaka, "upristojen" rad javnih preduzeća, a dva direktora su izabrana po novom Zakonu o javnim preduzećima koji je usvojen 2016. godine.

"Nasledili smo 2014. godine javna preduzeća koja su generisala neto gubitak od 64 milijardi dinara. Već 2015. godine, kad se radilo na osnovu smernica, tih 37 preduzeća imala su na kraju godine neto dobit od dve milijarde dinara, dok su 2016. okončali sa četiri milijarde dinara neto dobiti", rekao je Stevanović.

Državni sekretar ističe da je važno i da izveštaji za prvu polovinu 2017. godine pokazuju da je planiran neto gubitak svih javnih preduzeća bio 16 milijardi dinara, a da su ona ostavrila neto dobit od oko 12 milijardi dinara.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku u toku je izrada planova poslovnja javnih preduzeća, na koje Vlada Srbije treba da da saglasnost.

"Ukoliko plan odstupa od onoga što su vladine mere, ti programi neće dobiti saglasnost i biće vraćeni na doradu", rekao je Stevanović dodajući da će neka preduzeća tražiti i veći broj zaposlenih, a ako je zahtev opravdan - zašto da ne.