Neophodna gasna saradnja na Balkanu

Za srpsko-bugarsko gasno povezivanje predviđena je dvosmerna gasovodna trasa Niš-Dimitrovgrad-Sofija, dužine 150 kilometra i kapaciteta 1,8 milijardi kubika gasa godišnje. To znači da naša zemlja može da isporučuje gas Bugarskoj i obrnuto, naš sused nama.

"Gasna interkonekcija sa Bugarskom je s jedne strane novi izvor i novi pravac snabdevanja gasom Republike Srbije, a s druge strane je to i projekat gasifikacije istočne Srbije", poručio je ministar energetike Aleksandar Antić.

Gasovod od Srbije do Bugarske dobija na značaju jer naši susedi od bugarske prestonice već grade gasnu interkonekciju sa Grčkom. Srbija i balkanske zemlje imaju samo jedan pravac snabdevanja gasom.

"Za sigurnost i bezbednost snabdevanja svakog potrošača u Srbiji neophodno je snabdevanje iz više pravaca. Za sada je snabdevanje samo preko Horgoša, ako bi bilo i preko Dimitrovgrada bilo bi izvanredno kada bi se našao i neki treći pravac, bilo bi još bolje. Jer svakako, za pouzdano sigurno snabdevanje važno je snabdevanje sa više strana i sigurno u dovoljnim količinama", kaže Vojislav Vuletić, predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije.

Tim gasovodima gas bi se doturao iz dva pravca. Prvi je Južni gasni koridor koji čine gasovodi TANP i TAP koji se već grade i koji će dopremati gas iz Azerbejdžana koji se sliva u Grčku i dalje do Italije. Drugi je plutajući gasni LNG terminal koji Grci prave u Alksandropolisu i već su nam ponudili učešće u tom projektu. Drugi dotok nude Bugari iz svog gasnog čvorišta koji grade kod Varne. Balkanskim zemljama treba više gasa, pa računaju i na Turski tok.

"To što danas dotiče na Balkan, u bilo koju balkansku zemlju su sve sekundarni i tercijalni gasovodi, tako da Balkanu treba zaista jedan magistralni gasovod poput onog neuspešnog i propalog Južnog toka zbog američkog embarga i poput Turskog toka, koji je ostaje samo jedna velika nada jer za sada se gradi samo jedna cev koja ide za Tursku, a to je 15 milijardi kubnih gasa, a druga cev za Balkan za balkanaske zemlje još nije počela da se gradi jer Evropska unija ni jednu reč još nije rekla oko tog gasovoda da li oni dozvoljavaju ili ne dozvoljavaju", navodi bivši diplomata Srećko Đukić.

Ono o čemu Evropska unija ima čvrst, jasan stav, jeste veća prekogranična ispomoć u gasu što je i jedna od njenih najvažnijih energetskih direktiva.

Evropska unija je pre nekoliko godina oformila i Energetsku uniju koja se zasniva na solidarnosti zemalja-članica u kriznim situacijama. Od ove godine uvedeni su i takozvani koridori hitnih zaliha gasa, koji upravo znače regionalnu saradnju u slučaju poremećaja u snabdevanju i tačno se zna koja zemlja, na koji način i s kojim količinama gasa pomaže svom susedu.