Kupci najviše poverenja imaju u domaće mleko, a najmanje u kozmetiku

Cena, brend i navika – u tom truglu je odluka šta ćemo staviti u korpu. Tako se, između ostalog, rešava i dilema, domaći ili strani proizvod.

Osim mleka koje je domaći proizvod broj jedan, kupci vole i našu vodu, čajeve i kafu. Zatim konditorske proizvode, meso, alkohol.

"U drugim krajevima sveta u prva tri proizvoda nisu ni voda ni kafa, ali jeste npr. čips. Razlog je, što je recimo, meni lično ukus kafe u Srbiji jak za razliku od Rusije, odakle dolazim. Lokalni proizvođači to znaju, globalni moraju da se prilagođavaju tržištu i da ugode ukusu potrošača", kaže Andrej Dvojčenkov, generalni direktor "Nilsen Adriatiksa".

Ovdašnjem ukusu svetski proizvođači ugađaju kada je reč o kozmetici i kućnoj hemiji. Zato tek 15 odsto ispitanika bira proizvode iz lokalnih fabrika.

"Vrlo teško možemo da se takmičimo zaista sa globalnim robnim markama. Da biste zaista i pozicionirali neki brend, uopšte, da bi nešto postalo brend, pored kvaliteta ono mora da ima i dobru reklamu odnosno marketinšku kampanju, a to naši proizvođači ne mogu da imaju jer opservivraju uglavnom uže tržišne horiozonte", kaže Saša Đogović, ekonomista.

Pre reklame, za početak bi bila dovoljna i oznaka "Proizvedeno u Srbiji". Istraživanja pokazuju da bi se tri četvrtine potrošača opredelilo za domaći proizvod, ako bi na njemu to i pisalo.

"Bitno je da se roba proizvodi u Srbiji, da se zapošljavaju naši radnici, da novac ide u naš budžet. Ko je vlasnik firme to je najmanje bitno jer najmanji deo novca od cene proizvoda u rafu ustvari ide za profit vlasnika firme", kaže Milan Ristić iz udruženja "Moja Srbija".

Favorizovanje domaćih proizvoda ne dopuštaju savremena ekonomska pravila. Ipak, u svim državama postoje kampanje koje im daju vetar u leđa. U regionu u tome prednjači Hrvatska.