Fabrici: Reforme moraju da se nastave i da vode Srbiju dalje i napred

Ilustrujući ostvareni napredak ciframa, koje su, prema njegovim rečima, sve bolje, Sem Fabrici je rekao da se izvoz Srbije u EU u proteklih sedam godina gotovo utrostručio sa 3,2 milijarde evra na 8,8 milijardi evra u prošloj godini.

Kompanije iz država članica EU u Srbiji već zapošljavaju 200.000 građana, a EU je od početka pokretanja procesa pregovora, putem grantova, ulila u Srbiju oko tri milijarde evra u proteklih 15 godina, navedeno je na konferenciji "Investiranje u evropsku budućnost Zapadnog Balkana".

"Moja poruka je – imamo političku dinamiku, imamo vremenski okvir, što će biti povezano sa procesom kredibilnih reformi u regionu Zapadnog Balkana. Kada je reč o Srbiji, cifre su sve bolje, ali moja poruka je da ne treba biti pasivan i da reforme moraju da se nastave i da vode Srbiju dalje i napred", istakao je Fabrici".

Najavio je da će Srbija uskoro otvoriti nova poglavlja u procesu pristupanja EU i ukazao na potrebu reformisanja državne uprave, što je Srbija pokrenula, kao i na značaj reformi koje se odnose na vladavinu prava, jer je to "izuzetno kompleksna oblast o kojoj bi Srbija trebalo da krene da pregovara, a ne da je ostavi za kraj".

"Srbija ne treba da sprovodi reforme zbog EU, već zbog interesa građana, kako bi se poboljšao život ljudi", naveo je Fabrici, dodajući da reforme zahtevaju angažovanje svih činilaca u društvu.

U februaru će, kako je najavio, biti objavljena strategija za Zapadni Balkan.

Predsednica Ekonomsko-poslovnog foruma Evropskog pokreta u Srbiji Gordana Lazarević je istakla da su pred regionom Zapadnog Balkana trenutno tri ključna pitanja – evropska budućnost Zapadnog Balkana, izgradnja saobraćajne infrastrukture i zaštita životne sredine.

Evropska budućnost regiona je, kako kaže, sada sve izvesnija, ali je pred Zapadnim Balkanom i dalje puno posla i zadatak rešavanja mnoštva bilateralnih pitanja. 

Navodi da su pitanja zaštite životne sredine i izgradnje saobraćajne infastrukture takođe izuzetno važna, jer kada "napravite infrastrukturu investitori imaju način da dođu u region i da vide da postoje potencijali koje mogu da iskoriste".

"Zemlje Zapadnog Balkana su male, nemaju izlaz na more, zbog čega je neophodno da imaju jaku infrastrukturu koja je, opet, skupa. Naš privredni rast, ma koliko god izgledao veliki, samo je trećina BDP-a EU", predočila je Lazarevićeva.

Dodaje i da danas imamo i vladu i opoziciju koje su za EU, ali je, s druge strane, raspoloženje građana sve manje prema EU, zbog čega se organizacije civilnog društva moraju aktivirati kako bi povećale vidljivost EU.

Šef sektora za korporativnu odgovornost i civilno društvo Evropske investicione banke Hakan Lucius podsetio je da je ta institucija odobrila 6,4 milijarde evra kredita regionu Zapadnog Balkana od 2006. godine, a ta sredstva, kako je naveo, treba da pomognu "da naši životi budu bolji".

Konferenciju su organizovali Evropski pokret u Srbiji i Međunarodni evropski pokret uz podršku Evropske investicione banke.