Fiskalni savet: Konsolidacija donela dobre rezultate

Predstavljajući prednosti i slabosti budžeta za narednu godinu, Fiskalni savet je istakao da je najveća slabost budžeta to što zadržava privremene mere fiskalne konsolidacije, umanjenje iznad prosečnih penzija i zabrana zapošljavanja.

"Osnovno je da je fiskalna konsolidacija donela dobre rezultate a to je nizak deficit i opadajući dug. Sada je poželjno da se ovaj rezultat pretvori u trajno stanje javnih finansija", rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Navodi da budžet predviđa uravnotežen deficit, a osnovno je, dodaje, da će unutar ovog budžeta na srednji rok postojati prostor za povećanje plata i penzija.

Javne finansije Srbije su još uvek daleko od uređenih i pored dostizanja održivog nivoa fiskalnog deficita, što bi trebalo imati u vidu prilikom usvajanja budžeta za narednu godinu, ocena je Fiskalnog saveta.

"Dostignut nizak fiskalni deficit predstavlja veliki i nesporan uspeh fiskalne konsolidacije. U prethodne tri godine Vlada je uspela merama kosolidacije i snažnim poboljšanjem naplate javnih prihoda da smanji godišnji deficit države za 2,2 milijarde evra, odnosno sa 6,6 odsto na oko 0,5 odsto BDP-a", istakli su članovi Fiskalnog saveta.

Budžet, kako je rekao Petrović, otvara mogućnost i za povećanje javnih finansija i smanjenja poreza.

"Mora se otkloniti problem nekih državnih preduzeća da se ne bi gubici ovih preduzeća prelivali na državu", ističe Petrović.

Fiskalni savet ocenjuje da nizak deficit treba da se zadrži kao trajno stanje javnih finansija, ili barem u narednih pet do sedam godina.

"To predstavlja temelj za održive zdrave javne investicije i ovaj budžet je na tom tragu. Projekcije prihoda i rashoda su realistične i može se očekivati ostvarenje uravnoteženog budžeta", navodi Petrović.

Javni dug do 2020. godine mogao bi da bude ispod 60 odsto, govore projekcije Fiskalnog saveta.

"Smanjenje duga je neophodno da se spreči izbijanje potencijalne krize a trenutni dug od 65 odsto je visok za zemlje poput naše", rekao je Petrović.

Fiskalni savet predviđa rast BDP-a od četiri odsto, dok Vlada predviđa rast od tri odsto, rečeno je na konferenciji.

Petrović je ocenio da postoji novac koji bi mogao da se troši jer je očekivano povećanje javnih prihoda i naglasio da je nužna reforma poreskog sistema jer će to, kako kaže, onda biti i izvor sredstava za trošenje.

"Smanjivanje javnog duga dovodiće do smanjivanja kamata po kojima se država zadužuje, i to je takođe ono što je deo povećanja javnih prihoda", rekao je Petrović.

Sa 2020. godinom, kaže, moglo bi da dugovi javnih preduzeća budu otplaćeni, a reformom tih preduzeća kako kaže potrebno je sprečiti da se ona ponovo zaduže i to prevale na budžet.

"'Bor', 'Petrohemija', 'MSK' su mogli da posluju proteklih godina jer su imali pozitivne spoljne okolnosti, ali je naredna godina pravi trenutak i krajnji rok da se nađe strateški partner i privatizuje 'Bor', 'Petrohemija' kao i da se vidi šta će biti sa 'MSK', i 'Azotarom'", rekao je Petrović.

"Veliki dispariteti u zaradama"

Govoreći o zaradama, članovi Saveta su naveli da se godinama govori da će zarade u javnom sektoru biti regulisane, odnosno da će biti urađena kategorizacija načina i visine isplate po sektorima.

"Veliki su dispariteti u zaradama i unutar samih sektora. Predlagali smo da masa zarada za isplatu u javnom sektoru bude pet odsto širom javnog sektora. Nema analiza koje govore kako je vlada odlučila kome ide koliki procenat povećanja", rekao je član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković, i dodao da nema reformi kada se govori o strukturi zaposlenih.

Na svakih pet radnika koji odu u penziju može da se dovede jedan novi radnik, objašnjava Vučković, komentarišući funkcionisanje posebnog tela vlade koje se bavi zapošljavanjem.

Fiskalni savet je uputio zamerke na rad tela vlade koje se bavi zapošljavanjem, ocenivši ga kao "centralizovano telo koje ne sme i ne može da upravlja zapošljavanjem u državi".

"Naredna godina ne nagoveštava u ovom smislu veće promene, jer je svega 400 miliona dinara predviđeno za otpremnine za narednu godinu, dok je ranije bilo dve milijarde", što, prema oceni Vučkovića, govori da se problemu smanjenja broja zaposlenih "nije pristupilo ozbiljno".

"Uređenje penzijskog sistema - propuštena prilika" 

Fiskalni savet ocenjuje da je Predlogom budžeta za 2018. godinu propuštena važna prilika da se napravi korak ka vraćanju na uređen penzijski sistem.

Takođe, kako su istakli, budžet povećava izdvajanja za zaposlene nešto više nego što to dozvoljava ekonomska snaga zemlje.

Predlogom budžeta predviđeno je povećanje zarada za 10 odsto u ubedljivo najvećem delu javnog sektora, podsećaju oni i navode da zaposleni u državnoj i lokalnoj administraciji dobijaju povećanje plata od pet odsto, a bez povećanja zarada je ostao samo manji deo u državi.

Predviđenim budžetom planiran je snažan rast kapitalnih investicija za oko 35 milijardi dinara, a Fiskalni savet ocenjuje da je porast javnih investicija poželjan ali nije rasprostranjen svuda gde je to neophodno.

"Naša primedba je to što i dalje ostaje na snazi Zakon o privremenom umanjenju penzija", ističe Petrović i dodaje da je nastavljena štetna ali iznuđena zabrana zapošljavanja.

Iako će prosečne zarade zaposlenih u narednoj godini u proseku biti veće za oko devet odsto, rashodi države za zaposlene ipak će da porastu manje od toga, odnosno za 7,5 odsto, ocena je Fiskalnog saveta.

Kako je rečeno, jedan od većih problema je što se ovim budžetom dodatno povećava neuređenost sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru. Takođe, ocenjuju, budžet će imati negativne posledice po budžete lokalnih samouprava.

"Detaljnije prikazati ulaganja u sektor bezbednosti"

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković navodi da je budžet Ministarstva odbrane veći za oko 11 milijardi dinara u odnosu na prošlogodišnji i dodaje da je to posledica skoka planiranih investicija u ovom ministarstvu. Navodi da to, "može biti opasno".

Taj stav objašnjava činjenicom da Fiskalni savet nema izveštaj o izvršenju budžeta u Ministarstvu odbrane, već se, kaže, poredi plan budžeta iz prethodne godine sa planom budžeta za narednu.

"Pitanje je kakva su stvarno trošenja u Ministarstvu odbrane, moguće je da ovo povećanje od 11 milijardi dobijeno poređenjem dva plana zapravo iznosi nešto više ili manje od tih 11 milijardi", rekao je Vučković.

Budžet je veći zbog porasta investicija i to, kako kaže, nije loša stvar, ali, napominje da bi bilo dobro da se nađe način da se bolje i detaljnije, odnosno, kako je rekao, transparentnije prikažu investicije Ministarstva odbrane ali i Ministarstva unutrašnjih poslova.

"Jedno od objašnjenja jeste da su to osetljivi sektori i da je moguće da ne možemo da očekujemo potpuno objavljivanje podataka o investicijama u sektoru bezbednosti, ali gledali smo budžete drugih zemalja i videli da može da se nađe način da javnost i Narodna skupština imaju detaljnije informacije o budžetima sektora bezbednosti", primećuje Vučković.

Predstavljajući svoje viđenje predloženog budžeta za 2018. godinu, Fiskaklni savet je ocenio da je neophodno i da se ustali praksa usvajanja završnog računa budžeta što se, kako je rečeno, ne čini godinama unazad.

"Rast budžetskih davanja za plate i penzije dobro planiran"

Fiskalni savet navodi da je rast budžetskih davanja za plate i penzije u srednjem roku dobro planiran i u skladu sa rastom BDP-a, međutim, smatra da su nedovoljna ulaganja predviđena u prosveti i zdravstvu, posebno u zaštiti životne sredine.

"Izdvajanje za plate i penzije ubedljivo su najveći javni rashodi, pa su njihovo dobro planiranje i kontrola najvažniji za održivost javnih finansija u srednjem roku", rekao je član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmarkov.

Navodi da svaka veća neravnoteža koja se kod njih pojavi urušava ukupan sistem javnih finansija.

"Uz to, priroda ovih rashoda je takva da ih je jako teško vratiti nazad kada se jednom otrgnu kontroli", objašnjava Altiparmarkov.

Kao dobar primer za takve tvrdnje navodi, kako kaže, neopravdano povećanje penzija iz 2008. godine, koje je, smatra, bilo jedan od glavnih razloga što su javne finansije Srbije u narednim godinama došle u potpuno neodrživu situaciju.

"Ovo posebno ističemo zbog toga što su nakon umanjenja u 2014. godini i višegodišnje usporene indeksacije, plate i penzije u ovoj godini konačno došle blizu nivoa koji privreda može da finansira", naveo je Altiparmarkov.

U Fiskalnom savetu objašnjavaju da je to 11 odsto BDP-a za penzije i osam odsto BDP-a bruto za plate.

"Zato je presudno da se sada ne ponavljaju iste greške, već da od naredne godine ukupna izdvajanja za penzije i plate u javnom sektoru približno prate rast BDP-a, odnosno da se povećavaju samo u skladu sa rastom ekonomske snage zemlje, pet do sedam odsto godišnje", rekao je Altiparmarkov.

Fiskalni suficit, kaže, ukoliko se ostvari u narednim godinama, niko ne sme da troši na povećanje plata i penzija, jer, ocenjuje, to bi pre ili kasnije dovelo do problema u budžetu.

Fiskalna strategija predviđa dobro ukupno povećanje penzija i plata u javnom sektoru na srednji rok, smatraju u Fiskalnom savetu, i usklađenost sa privrednim rastom, čega će se, kako se nadaju, Vlada i dalje pridržavati.

Fiskalna strategija ne precizira kada će se ukiniti privremeno umanjenje iznad prosečnih penzija, ali i umanjenje plata u javnim preduzećima, navode u Fiskalnom savetu.

"Verovatno najveći nedostatak Fiskalne strategije je to što se njome ne precizira kada će se ukinuti privremeno umanjenje iznad prosečnih penzija kojim je narušen ekonomski odnos između uplaćenih doprinosa i isplaćenih penzija", navode u Fiskalnom savetu.

Ovakva mera, kako se ocenjuje, može da se opravda kada zemlji preti neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga, a ta opasnost je prošla u ovoj godini jer je javni dug počeo trajno da se smanjuje.

U Fiskalnom savetu navode i da se Fiskalnom strategijom ne planira dovoljan rast javnih investicija u srednjem roku, te napominju da srednjeročni plan Vlade podrazumeva da se nivo javnih investicija sa sadašnjih ispod tri odsto BDP-a poveća na 3,6 odsto u narednoj godini i da se u srednjem roku zadrži približno na nepromenjenom nivou, 3,7 odsto BDP-a u 2020. godini.

"Planirano povećanje investicija u srednjem roku ocenjujemo kao nedovoljno. Uobičajeno učešće investicija u BDP-u uporedivih zemalja Centralne i Istočne Evrope je preko četiri odsto BDP-a u periodima kada te zemlje pojačano grade osnovnu infrastrukturu", rekao je predsednik Fiskalnog saveta.

Kao dodatni problem, koji Fisklana strategija ne prepoznaje, u Fiskalnom savetu vide to što su brojne oblasti u kojima je investiranje u Srbiji neophodno, potpuno zaboravljene.

"Zbog toga je Srbija u oblasti zaštite životne sredine ocenjena kao potpuno neusaglašena sa EU", navodi Petrović i objašnjava da, na primer, 25 odsto otpada Srbija odlaže u skladu sa standardima EU, te da postoji 3.500 deponija od kojih, kaže, veliki broj ugrožava vodotokove.

Iz Saveta poručuju da je Srbija po niskom priključenju na kanalizacionu mrežu, negativan evropski rekorder.

"Preliminarne procene ukazuju da bi Srbija u zaštitu životne sredine trebalo da uloži oko 600 miliona evra umesto sadašnjih 60", navode u Savetu.

Što se tiče ulaganja u zdravstvo i prosvetu, u Srbiji su ona tri puta niža nego u uporedivim državama u okruženju, smatraju u Savetu, a kao jedini u kojem su ulaganja na zadovoljavajućem nivou pominju izgradnju putne i železničke infrastrukture.

"Završiti privatizaciju državnih preduzeća u 2018"

Fiskalni savet je ocenio da je u narednoj godini neophodno da se završi privatizacija državnih preduzeća koje godinama crpe sredstva iz budžeta za svoj opstanak.

Savet je podsetio da u Srbiji postoji oko 150, kako kažu, mahom neuspešnih državnih preduzeća u privatizaciji u kojima radi oko 50.000 zaposlenih.

"Iako Petrohemija i RTB Bor trenutno ne prave gubitke to je posledica povoljnih tržišnih okolnosti, pre svega cene sirovina na svetskom tržištu a ne njihovih reformi", rekao je član Saveta Nikola Altiparmarkov.

Fiskalni savet zato smatra da ih je neophodno što pre privatizovati, jer kako ocenjuju, uslovi na tržištu mogu brzo i lako da se promene.

Uz to, kažu, tokom 2018. godine neophodno je rešiti i problem "Azotare", čiji trenutni gubici opterećuju bilanse Srbijagasa jer ovo preduzeće, napominju, ni u ovoj godini nije plaćalo dobijeni gas.

"U Fiskalnoj strategiji ne prepoznaje se čvrsta namera Vlade da se problem preduzeća u privatizaciji trajno reši ni u srednjem roku do 2020. godine a loš nagoveštaj je i to što budžet za 2018. godinu predviđa za otpremnine zaposlenima u ovim preduzećima dve milijarde dinara što je dovoljno za isplatu socijalnih programa za oko 3.000 radnika", ističu u Fiskalnom savetu.