Čadež: Trgovina Srbije sa balkanskim zemljama 5,3 milijardi

"Ukupna razmena Srbije sa Asocijacijom balkanskih komora za devet meseci iznosila je 5,3 milijarde evra. Na tržište zemalja članica Asocijacije izvezli smo proizvode vredne 3,3 milijarde evra, a od njih uvezli robu za dve milijarde evra", rekao je Marko Čadež na plenarnoj sednici Skupštine Asocijacije održanoj u Privrednoj komori Srbije.

Članice Asocijacije balkanskih komora su Albanija, Bugarska, BiH, Crna Gora, Grčka, Kipar, Makedonija, Rumunija, Srbija i Turska.

Ukupna međusobna razmena svih 10 zemalja ABC zajednice, svaka sa svakom zemljom (izvoz plus uvoz), u prošloj godini je, prema podacima iz baze "Vorld trejd mep", iznosila oko 22 milijarde evra, naveo je predsednik PKS.

Čadež, međutim, smatra da su potencijali za unapređenje razmene unutar ovog područja, koje broji više od 130 miliona potrošača, daleko veći i to ne samo kada je reč o trgovinskoj razmeni, već i o investicionoj i drugim, višim oblicima saradnje.

"Za naše ekonomije i poslovne zajednice, bez obzira na veličinu i stepen razvijenosti, bez obzira da li su u EU, CEFTI ili nekoj drugoj grupaciji, ogroman nedovoljno iskorišćeni prostor je u daljem infrastrukturnom i poslovnom povezivanju, međusobnim i zajedničkim ulaganjima, umrežavanju kompanija u konzorcijume koje će zajednički proizvoditi i objedinjeno nastupati na lokalnim, regionalnim i svetskim tržištima", rekao je on.

Kako je istakao, razvoj savremenih, pre svega IT tehnologija i s tim u vezi digitalizacija privreda, trebalo bi da bude prioritet ekonomija regiona, posebno u kontekstu predstojeće četvrte industrijske revolucije.

"U tome je ogromna uloga i odgovornost komora kao poslovnih asocijacija. Privredna komora je veliki deo svojih usluga već prenela na IT platforme i, bez lažne skromnosti, mislim da smo zaista jedan od lidera ovog regiona u implementaciji digitalnih rešenja u svom svakodnevnom poslovanju", poručio je Čadež.

Podsetio je da sa većinom zemalja čije su komore članice Asocijacije u poslednjih godinu dana PKS ima veoma intenzivnu saradnju, u okviru koje je organizovano više velikih poslovnih skupova sa stotinama kompanija učesnica i nekoliko hiljada B2B razgovora privrednika.

Srbija je na inicijativu privrede, i uz veliko angažovanje Privredne komore, oslanjajući se na iskustva razvijenih ekonomija kao što su Nemačka, Austrija i Švajcarska, uvela dualni model obrazovanja, donela odgovarajući zakonski okvir i omogućila da lokalne kompanije i investitori iz sveta dođu do odgovarajućih kadrova, predočio je Čadež.

Predsednik Privredne komore Turske i potpredsednik Eurochambers, Rifat Hisarčiklioglu, istakao je da su balkanske zemlje na sredini trgovinskih ruta između Istoka i Zapada, što zemlje regiona moraju iskoristiti tako što će modernizovati putnu mrežu i carinske prelaze.

Hisarčiklioglu je ocenio da su snažan rast EU i globalna likvidnost pokretačka snaga za Balkan, koji će imati koristi od oporavka Evrope.

"Turska već oseća efekte tog oporavka. Naša privreda je rasla po stopi od pet posto u prvoj polovini godine, a očekujemo da će rast u čitavoj godini iznositi 6,0 procenata", rekao je predsednik Privredne komore Turske, što je, kako je dodao, rezultat povećanja izvoza Turske u Evropu.

Efekat rasta uočava se, prema njegovim rečima, i u zapošljavanju, pošto se broj zaposlenih povećao za 1,5 miliona.

"Otvorili smo više radnih mesta nego Nemačka i Francuska zajedno", kazao je on. Hisarčiklioglu je naveo da raste i interesovanje investitora za Tursku, a povećavaju se i turske investicije u druge zemlje.

Izrazio je očekivanja da će saradnja komora u okviru Asocijacije biti nastavljena, kao i da EU treba da nastavi da ima glavnu ulogu u budućnosti balkanskih nacija.

PKS je predsedavajuća Asocijaciji balkanskih komora u 2017, a u radu današnje Skupštine učestvovali su predstavnici BiH, Bugarske, Crne Gore, Makedonije, Turske, Grčke, Rumunije.

Turska preuzima predsedavanje Asocijacijom u naredne tri godine.

Asocijacija balkanskih komora je osnovana sa ciljem podsticanja privredne saradnje i pružanja podrške ekonomskom razvoju zemalja članica i regiona u celini, olakšavanja i ukidanja viznog režima, uklanjanja barijera u trgovini i uspostavljanja jedinstvene zone slobodne trgovine.