Kako uz pomoć države do jeftinijih stanova

Vojnograđevinska direkcija nekada je gradila desetine hiljada stanova godišnje. Veliki broj oficira se i odlučio za vojnu profesiju zbog sigurnog krova nad glavom. Danas više od 10.000 pripadnika vojske nema stan, a zgrada Vojnograđevinske direkcije koja je nekoliko stotina metara udaljena od Vlade, više od deceniju je prazna i propada.

Istovremeno, vojska raspolaže lokacijama i imovinom koju ne koristi i koja bi mogla da se iskoristi za rešavanje stambenog pitanja. Iskustvo iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka moglo bi i danas da se primeni u jeftinijoj masovnoj stanogradnji.

"Imali ste fabrike stanova koje su omogućavale da bude jeftina i masovna stambena izgradnja. Mislim da bi sad realno cena ovog momenta prema sadašnjim cenama rada, malo je rad skočio jer nema majstora, ispod 410 ili 415 evra bila neisplativa da se radi. Lokalne samouprave moraju da se odreknu dela kolača, ne može da se divlja sa cenama priključaka, komunalija, zemljišta nego mora da se svede na neki minimum", navodi Goran Rodić iz Građevinsko-industrijske komore Srbije.

Neke opštine već nude lokacije.

"Opština Obrenovac danas je prva opština koja je dala konkretne planove i ustupila određeno zemljište na kojem će moći da se gradi preko 2.000 kvadrata stambenog prostora za sve pripadnike sektora bezbednosti", ističe Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova.

Poslednji veliki projekat državne stanogradnje je naselje Stepa Stepanović sa 4.500 stanova, gde je vojska dobila trećinu stanova za ustupljenu lokaciju. Iako prvobitno najavljen kao projekat jeftine stanogradnje, nije bio jeftin, ali je obezbedio posao za 20.000 radnika u vreme ekonomske krize.

"Nije komplikovana izgradnja, nije komplikovano planiranje, komplikovano je naći finansijski okvir. Zemljište je 100 evra, 300 evra su dažbine i 400 evra je gradnja, dakle oko 800 evra je sve ukupno. Ukoliko država ne oslobodi tih 400 i vrati na 400 evra, a opet je u Stepi Stepanović kvadrat bio 1.200 evra", objašnjava dr Eva Vaništa Lazarević, profesorka urbanizma na Arhitektonskom fakultetu.

Najavljena izgradnja 30.000 stanova značajno bi pomogla građevinskoj industriji.

"CIP je spreman da se uključi odmah u projektovanje, u istraživanje. U roku od tri godine mislim da može da se sagradi, godinu dana projekti treba da se rade. Ispod toga ne može da se završi ovoliki broj stanova, a da se uključi operativa koja postoji u Srbiji", naglašava Milutin Ignjatović, generalni direktor CIP-a.

Nižoj ceni kvadrata moglo bi da doprinese i ukidanje sedam taksi u oblasti građevinarstva, što će doneti uštede od šest odsto vrednosti objekata i brže izdavanje građevinskih dozvola.