Sigurni kupci srpske šećerne repe u regionu

Pero Latinović iz Bantskog Velikog Sela proizvodi šećernu repu već pet decenija. Sada je gaji na tridesetak hektara. Ne plaši se povećanja proizvodnje u Uniji.

"Mislim da ću proširiti setvu jer je šećerna repa do sada najisplativija od poljoprivrednih kultura", kaže Pero Latinović.

U Srbiji se godišnje proizvede i do tri i po miliona tona repe. Veliki srpski proizvođači kažu da je proizvodnja šećera u Uniji već povećana za 20 odsto što dovodi do pada cene i šećera i repe. Ipak, smatraju da ukidanje kvota ne bi trebalo da dovede do problema na domaćem tržištu.

"Jasno je da nas očekuje zaoštravanje konkurencije i borba za povećanje efikasnosti proizvodnje. Ključ opstanka i razvoja domaće industrije šećera je u unapređenju domaće poljoprivredne proizvodnje u vidu povećanja kvaliteta i prinosa šećerne repe, kao ključnog faktora za formiranje proizvodne cene šećera", saopštava kompanija "Sunoko".

Ove godine u Srbiji je pod repom oko 54.000 hektara. U odnosu na prošlu godinu, proizvodnja je manja za oko šest odsto. I pored toga Srbija ima količine za izvoz i to najviše u Hrvatsku.

"Količine koje smo izvezli u periodu od 2012. do 2016. su se kretale od 225 tona 2013. godine, do 99.000 tona 2016. Za prvih deset meseci ove godine, prema podacima Uprave carina, izvoz je iznosio 12.410 tona", navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede.

Veljko Jovanović iz Sektora poljoprivrede Privredne komore Srbije navodi da se izvozi u zemlje CEFTE, a svega nekih dva odsto na ostala tržišta.

"Treba razmišljati o zemljama sa kojima imamo aranžmane kada je reč o carinama a mi imamo tu sreću da, pored EU, imamo ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Kazahstanom, Belorusijom, imamo neke ugovore i sa Turskom", kaže Veljko Jovanović.

I evropsko tržište šećera slobodno je od početka oktobra. Proizvođači u Uniji time su izloženi svetskoj konkurenciji, uključujući i proizvođače u Srbiji koji godišnje proizvedu oko 400.000 tona.