Samit u Budimpešti, šansa i za bilateralne susrete

Najavljena glavna tema samita je produbljivanje trgovinske, ekonomske i finansijske saradnje. Razgovaraće se o elektronskoj trgovini, logistici, poljoprivredi, zaštiti životne sredine, razvoju malih i srednjih preduzeća – to su samo neke od tema o kojima će biti u fokusu učesnika skupa koji se održava u sportskoj areni "Laslo Pap" pod predsedavanjem mađarskog premijera Viktora Orbana.

Na ceremoniji otvaranja učesnicima će se pored Orbana kao domaćina obratiti i premijer Kine Li Kećang, mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto i kineski ministar trgovine Šang Džong.

Od samita se očekuje da pospeši trgovinsku razmenu zemalja učesnica koja je već sada dostigla skoro 60 milijardi dolara, a biće to i prilika za bilateralne sastanke gde će se razgovarati o različitim vidovima ekonomske saradnje.

Srbija, koja trenutno ima projekte sa Kinom vredne šest milijardi dolara, na ovom skupu će potpisati dva najvažnija nova ugovora – jedan je o izgradnji toplovoda Obrenovac-Beograd, a drugi je izgradnja Koridora 11 od Preljine do Požege.

U Ministarstvu spoljnih poslova su rekli da bi u vreme održavanja samita u mađarskoj prestonici trebalo da bude pokrenuta i tenderska procedura za mađarski deo pruge Beograd-Budimpešta, čija je revitalizacija jedan od projekata koji su dogovoreni na ranijim samitima.

Premijerka Ana Brnabić će imati bilateralne susrete sa predsednicima vlada Poljske, Češke, Estonije, Mađarske i kineskim premijerom Li Kećangom koji je uoči samita rekao da pridaje veliki značaj saradnji sa zemljama Centralne i Istočne Evrope. To će biti prilika da sa njima premijerka Brnabić razmotri pitanja ekonomske saradnje i infrastrukturnih projekta.

Srbija – tradicionalan prijatelj i partner Kine

Direktorka Instituta za azijske studije Dragana Mitrović rekla je gostujući u Dnevniku RTS-a da je Peking od početka, čak i kada je trpeo kritike Brisela, isticao da će se kroz Samit unaprediti ekonomski potencijal zemalja učesnica i da će to dati doprinos ukupnoj saradnji Kine i EU.

"Iako je shodno planovima porastao obim saradnje, moramo da budemo svesni da je u još i većoj meri porastao i trgovinski deficit kod ovih zemalja u saradnji sa Kinom", istakla je Mitrovićeva.

Od 16 zemalja 11 su članice EU i one nisu mogle da koriste kineske kredite za infrastrukturne projekte jer Kina zahteva da se za ove projekte daju suverene garancije, što je suprotno propisima EU.

To znači da je samo pet balkanskih zemalja moglo da konkuriše za ove projekte za koje je Kina bila zainteresovana.

Među njima se, objašnjava Mitrovićeva, Srbija nametnula kao tradicionalno dobar politički prijatelj Pekinga, kao zemlja sa kojom je Kina prvo uspostavila sveobuhvatno strateško partnerstvo, ali je i geografski položaj učinio Srbiju atraktivnom za neke saobraćajne koridore koje Kina želi da izgradi u ovom delu sveta.

"I Inicijativa ‘Pojas i put‘, koja je ušla i u statutna dokumenta Komunističke partije Kine, dakle izuzetno je važna za kinesko rukovodstvo u ovom momentu verovatno i u budućnosti, kasnije se nadovezala, pa je čitav okvir saradnje 16+1 kasnije funkcionalno ubačen kako bi bio deo Inicijative", rekla je Mitrovićeva.

Ističe da su to veliki projekti na koje ne mogu svi jednako da odovore, a i zemlje koje su primaoci zajmova poput Srbije i Crne Gore su, po mišljenju nekih stručnjaka, značajno uvećale svoj dug, a primnjivale su i određene prakse prema kojima je Brisel veoma skeptičan.

Velike investicije i u EU 

Mitrovićeva navodi da su mnogi u ovoj inicijativi i ranije videli način da Kina jača ne samo ekonomsku već i političko-kulturnu ulogu.

"Kina prostire sada moć preko Evroazije i dalje ka Zapadnoj Evropi i Africi, koju vidi kao kontinent budućnosti i želi tamo da bude prisutna. Sa druge strane, EU ima svoje viđenje, iako je Kina za nju izuzetno značajan partner, jer 30 odsto deviznih rezervi drži u evrima", navela je Mitrovićeva.

Kada se meri koliko je uspešna saradnja u formatu 16+1, Mitrovićeva je navela da treba imati u vidu da je Kina prošle godine investirala u privredu četiri najrazvijenije zemlje EU 36 milijardi dolara dok su njene ukupne investicije do sada iznosile samo 1,9 milijardi dolara, što je izazvalo nezadovoljstvo u okviru ove saradnje posebno među zemljama koje su očekivale više.